Nakit...Viđamo ga svaki dan na drugima, mnogi od nas ga nose redovno a neko samo ponekad, neki se kite previše a neki sasvim skromno (nose samo burmu na primer) - ali retko ko i sluti da nas nakit ukrašava pa i oplemenjuje od pradavnih vremena. Njegov nastanak u iskonu ljudskog roda povezan je blisko sa razvojem ljudskog mišljenja i rađanjem novih potreba. Tačno kad i kako je nekom našem pretku palo na pamet da na primer probuši zub neke životinje i okači je oko vrata nikad nećemo znati ali zbog jednostavne izrade sa velikom sigurnošću možemo pretpostaviti da je to bio prvi nakit. Na pitanje - zašto je to učinio, odgovor je naizgled lakše naći i on nas (ako dobro pretpostavljamo) upućuje na to da je osim ukrasne imao i značajnu apotropejsku funkciju koja je možda bila i bitnija. Ukrasna funkcija nakita u najširem smislu opstala je do danas u savremenom svetu, mada tamo gde civilizacija industrijske, atomske, kosmičke ere nije sasvim svojim dimom zamaglila i ugušila sećanje na prošlost - nakit ima još uvek i svoju apotropejsku funkciju. Pretpostavka da je privezak bio prvi ukras ljudskog roda nije nelogična ali to ne možemo tačno utvrditi zbog oskudnosti sačuvanog materijala čiju dataciju zbog raznih razloga nije uvek moguće pouzdano uraditi. Arheolozima čak ni danas , uz svu raspoloživu tehnologiju, nije ni malo lako dokazati da je to što su našli zaista nakit a ne nešto drugo ali na našu sreću to nije nemoguće. Najstariji, do sada pronađen, nakit su perle izrađene od ljuštura školjki nađene u jednoj pećini u Maroku čija starost je procenjena na 110.000 godina. Međutim postoji i tvrdnja profesora D. Frayera sa Univerziteta Kanzas i nekih njegovih hrvatskih kolega da je set orlovih noktiju otkrivenih na jednom neandertalskom nalazištu - nakit, stariji od onog iz Maroka za 20.000 godina, što bi ga učinilo najstarijim do sada nađenim. Po hronologiji sledeći nalaz je iz pećine Blombos u Južnoj Africi - 41 perla izrađena takođe od ljušture školjki koje su stare između 80-75.000 godina. U Evropi su dva probušena životinjska zuba otkrivena u Bugarskoj a procenjena na oko 43.000 godina najstariji pronađen nakit. Jedan od svakako najlepših predmeta iz paleolita je najstarija narukvica od kamena (hlorit, Altajske planine Denisova pećina) uz koju je nađen i mali prsten od istog materijala koji je izgleda služio kao privezak na njoj, procenjena je na 40.000 godina. Primera ima još mnogo i svi oni dokazuju da su na mnogim mestima, koliko god udaljenim, već u paleolitu (starijem kamenom dobu) tadašnji ljudi bili vrlo slični nama i u želji za nakitom i u inventivnosti sa kojom su ga izrađivali. Motivi za nošenje nakita su nam u nekoj meri možda različiti ali je potreba za njim ostala ista ista.
