уторак, 15. март 2016.

Skarabeji prstenje i pečatno prstenje 3


Jedna od tajni dugovečnosti staroegipatske države je da su se zaista velike promene retko dešavale. To se odrazilo i u njenoj umetnosti. Nama laicima ona izgleda skoro ista kroz celo svoje postojanje. Tako je i  oblik prvog pečatnog prstenja ostao nepromenjen vekovima - od nastanka u Srednjem kraljevstvu kroz ceo Drugi međuperiod sve do XVIII dinastije Novog kraljevstva. Za njenog trajanja dogodile su se dve velike promene. Za jednu mnogi znaju. Ko nije čuo za Ehnatona, Nefertiti, Tutankamona? Za drugu znaju samo stručnjaci - nastali su prvi pečatni prstenovi u obliku u kom ih i danas znamo : punoliveni u plemenitom metalu sa graviranim pečatom. Ali da krenemo iz početka - od onog poznatog.
Nefer-Keperu-Re, Nafu Rureja (varijanta iz pisama iz Amarne), Akhenaten, Ahenaten, Akhenaton, Ekhanaton, Ankenaten, Amenofis (grčka variijanta imena Amenhotep) Ehnaton - varijante su imena faraona Amenhotepa IV-tog koji je vladao od 1353-1336 ili 1351-1334 godine pre nove ere. Zabeležen kao pokretač i provoditelj  religijske reforme jedinstvene u celoj istoriji Staroegipatske države i osnivač prve monoteističke religije, malo manje je poznat kao mentor i inspirator nove, isto toliko jedinstvene umetnosti.
Amarna-stil, koji je dobio ime po novoosnovanoj prestonici Akhetaton, po mnogima je najlepši i najznačajniji period staroegipatske umetnosti uopšte. Njeno najpoznatije delo je bista kraljice Nefertiti, koja i danas izaziva iskreno divljenje kod posmatrača iako je od njenog nastanka prošlo više milenijuma.
Zaista je skoro nemoguće u nekoliko rečenica opisati dubinu promena i žestinu otpora koju je izazvao Ehnaton. Pre njega moć faraona se izražavala udruživanjem sa bogom Amonom. To vidimo već i iz njegovog prvobitnog imena : Amenhotep znači Amon je zadovoljan. Sveštenička kasta u Starom Egiptu je bila mnogobrojna i njena moć je porasla u toj meri da je sukob sa faraonskom vlašću postao neizbežan. Faraon Ehnaton je ukinuvši sve stare bogove uveo kult jedinog boga - Atona, boga vidljivog sunčevog diska.
O njegovim motivima, o uticaju te reforme na staroegipatsku istoriju pa i istoriju uopšte itd. još uvek se vode vrlo dinamične rasprave. Jedno je sigurno - njegova reforma je trajala koliko i njegova vladavina. Uništivši posle njegove smrti  sve hramove koje je podigao, izbrisavši njegovo i ime njegova dva naslednika (Smenkare i Tutankamon) iz svih spisa, spomenika i memorije, oni koji su došli posle njega su naizgled pobedili.
 Istorija ipak ima i svoju ironičnu crtu - posle zaborava koji je trajao milenijumima njihova imena su sad poznata, značajna i o njima se govori mnogo više nego o onima koji su pokušali da ih iz izbrišu iz postojanja. Otkrivena 1922 godine grobnica mladog faraona Tutankamona, koja je na sreću izbegla sudbinu mnogih drugih koje su opljačkane, pružila nam je jedinstven uvid u taj period staroegipatske umetnosti. Blago koje je u njoj pronađeno možda je najpoznatije od svih ikad nađenih i u njemu su između ostalih mnogobrojnih predmeta i nakita sačuvani i njegovi pečatni prstenovi.



понедељак, 7. март 2016.

Skarabeji, prstenje i pečatno prstenje 2

Amulet u obliku skarabeja, koji je služio i kao pečat, ostao je u upotrebi u svom prvobitnom obliku od nastanka u Prvom međuperiodu do Srednjeg kraljevstva, u kom je došlo do vrlo značajne promene - nastalo je prvo pečatno prstenje. Kroz amulet provučena je žica koja je činila  kariku prstena a njeni krajevi su  namotani uz skarabej tako da on ostane učvršćen na jednom mestu. Pošto se mogao okretati na prstenu, strana sa natpisom se lako i praktično mogla koristiti za pečaćenje. Istina jeste da je to bilo lako izvesti i dok su skarabeji bili nošeni u obliku priveska , tako da sam način upotrebe najverovatnije nije jedini razlog nastanka prstenja za pečaćenje. Možda su i estetski ili neki drugi razlozi imali i svoju ulogu u tome.
Stari Egipćani su zaista voleli prstenje i ono je sačuvano u ogromnom broju u vrlo različitim materijalima : od najcenjenijih kao što su srebro (koje je u Starom Egiptu dugo bilo najskupoceniji metal) i zlato do onih jeftinijih od fajansa, bronze a bilo ih je čak i od glazirane keramike. Zahvaljujući tome što ih ima toliko sačuvanih lako je izdvojiti nekoliko vrsta. Najzastupljenije je apotropejsko, amuletsko prstenje sa različitim natpisima i simbolima, posvećenim božanstvima , koji su trebali da donesu i osiguraju blagostanje ili da zaštite nosioca od različitih zala. Izrađivano je od svih vrsta materijala. Među njima su od posebnog značaja primerci od zlata i poludragog kamenja sa polihromnim reljefno izvedenim natpisima, koji svakako spadaju u istoriju nalepšeg nakita.. Vrlo malo je čisto ukrasnog prstenja  izrađenog od plemenitih metala, od poludragog kamenja ili u kombinaciji jednih i drugih, koje ponekad ima na sebi reljefne ukrase u obliku životinja ili ptica. U celini uzevši - gledajući samo prstenje lako je shvatiti koliko veliku ulogu je u životu Starih egipćana imala religija i koliko je bila vellika njihova želja da se zaštite od svakodnevnih životnih zala, kojih ni tada kao ni danas, nije bilo malo. Potreba za ukrašavanjem kao da je manja od potrebe za sigurnošću koju je trebala da obezbedi zazivana božanska zaštita. Ona svakako postoji i nije nimalo mala -to se vidi kad pogledamo koliko je luksuznog nakita : ali kao da je ipak na drugom mestu. To obeležje, to  verovanje koje se manifestuje i  kroz ukrašavanje postaće jedna od karakteristika nakita, kao što ćemo kasnije videti na minojskom prstenju na primer.
Međutim ono što Stari Egipat čini poprilično drugačijim od većine tadašnjih država je veoma razvijena administracija i rigidni kastinski sistem. Potreba za pečaćenjem je iz sfere trgovine prešla u sferu onih koji upravljaju državom - od faraona naniže. Pred kraj XXII dinastije pored imena vladara na pečatima nalazimo i imena članova njihovih porodica, imena sveštenika, činovnika različitog ranga. Zahvaljujući toj činjenici mogli smo da steknemo jasniji uvid u hijerarhiju staroegipatskog društva a mnoga imena koja bi inače pala u zaborav su sačuvana. Tako je pečatno prstenje zauzelo svoje mesto koje će zadržati oko tri milenijuma - do modernih vremena.




уторак, 1. март 2016.

Skarabeji, prstenje i pečatno prstenje

Od svog nastanka u Halkolitskom periodu prstenje je bilo ukras i statusni simbol a verovatno su mu pripisivana i apotropejska/zaštitnička svojstva. Nije jednostavno pokušati odrediti kad je ono dobilo i jednu sasvim praktičnu namenu - pečatnu. Pečati imaju svoju dugu istoriju kao i prstenje i u jednom trenutku u prošlosti oni su se spojili u jedno.
Potreba za pečaćenjem nastala je razvojem trgovine kad je ona već dostigla takav obim da je postalo neophodno da se različita roba označi i na neki način osigura, da se imenuje vlasnik/trgovac ili kupac. Prvi pečati bili su cilindričnog oblika i izrađeni od različitih materijala (drvo, kost, pečena glina, rog), no ubrzo su počeli da ih izrađuju i od kamena ( često od steatita), od poludragog kamenja i od metala - da bi mogli dugo trajati. Utiskivanjem u glinu ili vosak dobijan je otisak - pečat. Bili su vrlo rasprostranjeni : nalazimo ih u Starom Egiptu, Mesopotamiji, Siriji i Egeju.
U Starom Egiptu cilidrični pečat zamenjem je skarabejem.
Scarabeus aegyptiorum ili Atenchus sacer je insekt - amblem boga Sunca-stvaraoca : Khepera. Amuleti izrađivani od različitih materijala (vrlo retko samo od metala) u obliku skarabeja na čijem trbuhu je zapisan tekst,u obliku slika i simbola hijeroglifskog pisma, imali su veoma važnu ulogu da zaštite od zla one koji ih poseduju, donesu im blagoslov nekog određenog božanstva, blagostanje ili najčešće sve to zajedno. Izrađivani su veoma dugo. Trajali su kao najzastupljeniji amulet ( a stari Egipćani imali su ih zaista mnogo) sve do kraja XXVI-e dinastije kad skoro sasvim nestaju. Međutim u bronzano doba uticaj Starog Egipta kao velesile u svakom pogledu doprineo je tome da skarabeje nalazimo i u Mikenskoj civilizaciji i na Kipru, ponekad kao import a ponekad kao proizvod lokalnih radionica. Njihova estetska privlačnost i amuletska svojstva održali su ih u upotrebi do oko VI veka pre naše ere - kad su bili u modi u Staroj Grčkoj i Fenikji ali kao sastavni deo prstenja.