Jedna od tajni dugovečnosti staroegipatske države je da su se zaista velike promene retko dešavale. To se odrazilo i u njenoj umetnosti. Nama laicima ona izgleda skoro ista kroz celo svoje postojanje. Tako je i oblik prvog pečatnog prstenja ostao nepromenjen vekovima - od nastanka u Srednjem kraljevstvu kroz ceo Drugi međuperiod sve do XVIII dinastije Novog kraljevstva. Za njenog trajanja dogodile su se dve velike promene. Za jednu mnogi znaju. Ko nije čuo za Ehnatona, Nefertiti, Tutankamona? Za drugu znaju samo stručnjaci - nastali su prvi pečatni prstenovi u obliku u kom ih i danas znamo : punoliveni u plemenitom metalu sa graviranim pečatom. Ali da krenemo iz početka - od onog poznatog.
Nefer-Keperu-Re, Nafu Rureja (varijanta iz pisama iz Amarne), Akhenaten, Ahenaten, Akhenaton, Ekhanaton, Ankenaten, Amenofis (grčka variijanta imena Amenhotep) Ehnaton - varijante su imena faraona Amenhotepa IV-tog koji je vladao od 1353-1336 ili 1351-1334 godine pre nove ere. Zabeležen kao pokretač i provoditelj religijske reforme jedinstvene u celoj istoriji Staroegipatske države i osnivač prve monoteističke religije, malo manje je poznat kao mentor i inspirator nove, isto toliko jedinstvene umetnosti.
Amarna-stil, koji je dobio ime po novoosnovanoj prestonici Akhetaton, po mnogima je najlepši i najznačajniji period staroegipatske umetnosti uopšte. Njeno najpoznatije delo je bista kraljice Nefertiti, koja i danas izaziva iskreno divljenje kod posmatrača iako je od njenog nastanka prošlo više milenijuma.
Zaista je skoro nemoguće u nekoliko rečenica opisati dubinu promena i žestinu otpora koju je izazvao Ehnaton. Pre njega moć faraona se izražavala udruživanjem sa bogom Amonom. To vidimo već i iz njegovog prvobitnog imena : Amenhotep znači Amon je zadovoljan. Sveštenička kasta u Starom Egiptu je bila mnogobrojna i njena moć je porasla u toj meri da je sukob sa faraonskom vlašću postao neizbežan. Faraon Ehnaton je ukinuvši sve stare bogove uveo kult jedinog boga - Atona, boga vidljivog sunčevog diska.
O njegovim motivima, o uticaju te reforme na staroegipatsku istoriju pa i istoriju uopšte itd. još uvek se vode vrlo dinamične rasprave. Jedno je sigurno - njegova reforma je trajala koliko i njegova vladavina. Uništivši posle njegove smrti sve hramove koje je podigao, izbrisavši njegovo i ime njegova dva naslednika (Smenkare i Tutankamon) iz svih spisa, spomenika i memorije, oni koji su došli posle njega su naizgled pobedili.
Istorija ipak ima i svoju ironičnu crtu - posle zaborava koji je trajao milenijumima njihova imena su sad poznata, značajna i o njima se govori mnogo više nego o onima koji su pokušali da ih iz izbrišu iz postojanja. Otkrivena 1922 godine grobnica mladog faraona Tutankamona, koja je na sreću izbegla sudbinu mnogih drugih koje su opljačkane, pružila nam je jedinstven uvid u taj period staroegipatske umetnosti. Blago koje je u njoj pronađeno možda je najpoznatije od svih ikad nađenih i u njemu su između ostalih mnogobrojnih predmeta i nakita sačuvani i njegovi pečatni prstenovi.
Нема коментара:
Постави коментар