Od svog nastanka u Halkolitskom periodu prstenje je bilo ukras i statusni simbol a verovatno su mu pripisivana i apotropejska/zaštitnička svojstva. Nije jednostavno pokušati odrediti kad je ono dobilo i jednu sasvim praktičnu namenu - pečatnu. Pečati imaju svoju dugu istoriju kao i prstenje i u jednom trenutku u prošlosti oni su se spojili u jedno.
Potreba za pečaćenjem nastala je razvojem trgovine kad je ona već dostigla takav obim da je postalo neophodno da se različita roba označi i na neki način osigura, da se imenuje vlasnik/trgovac ili kupac. Prvi pečati bili su cilindričnog oblika i izrađeni od različitih materijala (drvo, kost, pečena glina, rog), no ubrzo su počeli da ih izrađuju i od kamena ( često od steatita), od poludragog kamenja i od metala - da bi mogli dugo trajati. Utiskivanjem u glinu ili vosak dobijan je otisak - pečat. Bili su vrlo rasprostranjeni : nalazimo ih u Starom Egiptu, Mesopotamiji, Siriji i Egeju.
U Starom Egiptu cilidrični pečat zamenjem je skarabejem.
Scarabeus aegyptiorum ili Atenchus sacer je insekt - amblem boga Sunca-stvaraoca : Khepera. Amuleti izrađivani od različitih materijala (vrlo retko samo od metala) u obliku skarabeja na čijem trbuhu je zapisan tekst,u obliku slika i simbola hijeroglifskog pisma, imali su veoma važnu ulogu da zaštite od zla one koji ih poseduju, donesu im blagoslov nekog određenog božanstva, blagostanje ili najčešće sve to zajedno. Izrađivani su veoma dugo. Trajali su kao najzastupljeniji amulet ( a stari Egipćani imali su ih zaista mnogo) sve do kraja XXVI-e dinastije kad skoro sasvim nestaju. Međutim u bronzano doba uticaj Starog Egipta kao velesile u svakom pogledu doprineo je tome da skarabeje nalazimo i u Mikenskoj civilizaciji i na Kipru, ponekad kao import a ponekad kao proizvod lokalnih radionica. Njihova estetska privlačnost i amuletska svojstva održali su ih u upotrebi do oko VI veka pre naše ere - kad su bili u modi u Staroj Grčkoj i Fenikji ali kao sastavni deo prstenja.
Potreba za pečaćenjem nastala je razvojem trgovine kad je ona već dostigla takav obim da je postalo neophodno da se različita roba označi i na neki način osigura, da se imenuje vlasnik/trgovac ili kupac. Prvi pečati bili su cilindričnog oblika i izrađeni od različitih materijala (drvo, kost, pečena glina, rog), no ubrzo su počeli da ih izrađuju i od kamena ( često od steatita), od poludragog kamenja i od metala - da bi mogli dugo trajati. Utiskivanjem u glinu ili vosak dobijan je otisak - pečat. Bili su vrlo rasprostranjeni : nalazimo ih u Starom Egiptu, Mesopotamiji, Siriji i Egeju.
U Starom Egiptu cilidrični pečat zamenjem je skarabejem.
Scarabeus aegyptiorum ili Atenchus sacer je insekt - amblem boga Sunca-stvaraoca : Khepera. Amuleti izrađivani od različitih materijala (vrlo retko samo od metala) u obliku skarabeja na čijem trbuhu je zapisan tekst,u obliku slika i simbola hijeroglifskog pisma, imali su veoma važnu ulogu da zaštite od zla one koji ih poseduju, donesu im blagoslov nekog određenog božanstva, blagostanje ili najčešće sve to zajedno. Izrađivani su veoma dugo. Trajali su kao najzastupljeniji amulet ( a stari Egipćani imali su ih zaista mnogo) sve do kraja XXVI-e dinastije kad skoro sasvim nestaju. Međutim u bronzano doba uticaj Starog Egipta kao velesile u svakom pogledu doprineo je tome da skarabeje nalazimo i u Mikenskoj civilizaciji i na Kipru, ponekad kao import a ponekad kao proizvod lokalnih radionica. Njihova estetska privlačnost i amuletska svojstva održali su ih u upotrebi do oko VI veka pre naše ere - kad su bili u modi u Staroj Grčkoj i Fenikji ali kao sastavni deo prstenja.
Нема коментара:
Постави коментар