Skarabeji prstenje i pečatno prstenje 3

Jedna od tajni dugovečnosti staroegipatske države je da su se zaista velike promene retko dešavale. To se odrazilo i u njenoj umetnosti. Nama laicima ona izgleda skoro ista kroz celo svoje postojanje. Tako je i  oblik prvog pečatnog prstenja ostao nepromenjen vekovima - od nastanka u Srednjem kraljevstvu kroz ceo Drugi međuperiod sve do XVIII dinastije Novog kraljevstva. Za njenog trajanja dogodile su se dve velike promene. Za jednu mnogi znaju. Ko nije čuo za Ehnatona, Nefertiti, Tutankamona? Za drugu znaju samo stručnjaci - nastali su prvi pečatni prstenovi u obliku u kom ih i danas znamo : punoliveni u plemenitom metalu sa graviranim pečatom. Ali da krenemo iz početka - od onog poznatog.
Nefer-Keperu-Re, Nafu Rureja (varijanta iz pisama iz Amarne), Akhenaten, Ahenaten, Akhenaton, Ekhanaton, Ankenaten, Amenofis (grčka variijanta imena Amenhotep) Ehnaton - varijante su imena faraona Amenhotepa IV-tog koji je vladao od 1353-1336 ili 1351-1334 godine pre nove ere. Zabeležen kao pokretač i provoditelj  religijske reforme jedinstvene u celoj istoriji Staroegipatske države i osnivač prve monoteističke religije, malo manje je poznat kao mentor i inspirator nove, isto toliko jedinstvene umetnosti.
Amarna-stil, koji je dobio ime po novoosnovanoj prestonici Akhetaton, po mnogima je najlepši i najznačajniji period staroegipatske umetnosti uopšte. Njeno najpoznatije delo je bista kraljice Nefertiti, koja i danas izaziva iskreno divljenje kod posmatrača iako je od njenog nastanka prošlo više milenijuma.
Zaista je skoro nemoguće u nekoliko rečenica opisati dubinu promena i žestinu otpora koju je izazvao Ehnaton. Pre njega moć faraona se izražavala udruživanjem sa bogom Amonom. To vidimo već i iz njegovog prvobitnog imena : Amenhotep znači Amon je zadovoljan. Sveštenička kasta u Starom Egiptu je bila mnogobrojna i njena moć je porasla u toj meri da je sukob sa faraonskom vlašću postao neizbežan. Faraon Ehnaton je ukinuvši sve stare bogove uveo kult jedinog boga - Atona, boga vidljivog sunčevog diska.
O njegovim motivima, o uticaju te reforme na staroegipatsku istoriju pa i istoriju uopšte itd. još uvek se vode vrlo dinamične rasprave. Jedno je sigurno - njegova reforma je trajala koliko i njegova vladavina. Uništivši posle njegove smrti  sve hramove koje je podigao, izbrisavši njegovo i ime njegova dva naslednika (Smenkare i Tutankamon) iz svih spisa, spomenika i memorije, oni koji su došli posle njega su naizgled pobedili.
 Istorija ipak ima i svoju ironičnu crtu - posle zaborava koji je trajao milenijumima njihova imena su sad poznata, značajna i o njima se govori mnogo više nego o onima koji su pokušali da ih iz izbrišu iz postojanja. Otkrivena 1922 godine grobnica mladog faraona Tutankamona, koja je na sreću izbegla sudbinu mnogih drugih koje su opljačkane, pružila nam je jedinstven uvid u taj period staroegipatske umetnosti. Blago koje je u njoj pronađeno možda je najpoznatije od svih ikad nađenih i u njemu su između ostalih mnogobrojnih predmeta i nakita sačuvani i njegovi pečatni prstenovi.

Skarabeji, prstenje i pečatno prstenje 2

Amulet u obliku skarabeja, koji je služio i kao pečat, ostao je u upotrebi u svom prvobitnom obliku od nastanka u Prvom međuperiodu do Srednjeg kraljevstva, u kom je došlo do vrlo značajne promene - nastalo je prvo pečatno prstenje. Kroz amulet provučena je žica koja je činila  kariku prstena a njeni krajevi su  namotani uz skarabej tako da on ostane učvršćen na jednom mestu. Pošto se mogao okretati na prstenu, strana sa natpisom se lako i praktično mogla koristiti za pečaćenje. Istina jeste da je to bilo lako izvesti i dok su skarabeji bili nošeni u obliku priveska , tako da sam način upotrebe najverovatnije nije jedini razlog nastanka prstenja za pečaćenje. Možda su i estetski ili neki drugi razlozi imali i svoju ulogu u tome.
Stari Egipćani su zaista voleli prstenje i ono je sačuvano u ogromnom broju u vrlo različitim materijalima : od najcenjenijih kao što su srebro (koje je u Starom Egiptu dugo bilo najskupoceniji metal) i zlato do onih jeftinijih od fajansa, bronze a bilo ih je čak i od glazirane keramike. Zahvaljujući tome što ih ima toliko sačuvanih lako je izdvojiti nekoliko vrsta. Najzastupljenije je apotropejsko, amuletsko prstenje sa različitim natpisima i simbolima, posvećenim božanstvima , koji su trebali da donesu i osiguraju blagostanje ili da zaštite nosioca od različitih zala. Izrađivano je od svih vrsta materijala. Među njima su od posebnog značaja primerci od zlata i poludragog kamenja sa polihromnim reljefno izvedenim natpisima, koji svakako spadaju u istoriju nalepšeg nakita.. Vrlo malo je čisto ukrasnog prstenja  izrađenog od plemenitih metala, od poludragog kamenja ili u kombinaciji jednih i drugih, koje ponekad ima na sebi reljefne ukrase u obliku životinja ili ptica. U celini uzevši - gledajući samo prstenje lako je shvatiti koliko veliku ulogu je u životu Starih egipćana imala religija i koliko je bila vellika njihova želja da se zaštite od svakodnevnih životnih zala, kojih ni tada kao ni danas, nije bilo malo. Potreba za ukrašavanjem kao da je manja od potrebe za sigurnošću koju je trebala da obezbedi zazivana božanska zaštita. Ona svakako postoji i nije nimalo mala -to se vidi kad pogledamo koliko je luksuznog nakita : ali kao da je ipak na drugom mestu. To obeležje, to  verovanje koje se manifestuje i  kroz ukrašavanje postaće jedna od karakteristika nakita, kao što ćemo kasnije videti na minojskom prstenju na primer.
Međutim ono što Stari Egipat čini poprilično drugačijim od većine tadašnjih država je veoma razvijena administracija i rigidni kastinski sistem. Potreba za pečaćenjem je iz sfere trgovine prešla u sferu onih koji upravljaju državom - od faraona naniže. Pred kraj XXII dinastije pored imena vladara na pečatima nalazimo i imena članova njihovih porodica, imena sveštenika, činovnika različitog ranga. Zahvaljujući toj činjenici mogli smo da steknemo jasniji uvid u hijerarhiju staroegipatskog društva a mnoga imena koja bi inače pala u zaborav su sačuvana. Tako je pečatno prstenje zauzelo svoje mesto koje će zadržati oko tri milenijuma - do modernih vremena.

Skarabeji, prstenje i pečatno prstenje

Od svog nastanka u Halkolitskom periodu prstenje je bilo ukras i statusni simbol a verovatno su mu pripisivana i apotropejska/zaštitnička svojstva. Nije jednostavno pokušati odrediti kad je ono dobilo i jednu sasvim praktičnu namenu - pečatnu. Pečati imaju svoju dugu istoriju kao i prstenje i u jednom trenutku u prošlosti oni su se spojili u jedno.
Potreba za pečaćenjem nastala je razvojem trgovine kad je ona već dostigla takav obim da je postalo neophodno da se različita roba označi i na neki način osigura, da se imenuje vlasnik/trgovac ili kupac. Prvi pečati bili su cilindričnog oblika i izrađeni od različitih materijala (drvo, kost, pečena glina, rog), no ubrzo su počeli da ih izrađuju i od kamena ( često od steatita), od poludragog kamenja i od metala - da bi mogli dugo trajati. Utiskivanjem u glinu ili vosak dobijan je otisak - pečat. Bili su vrlo rasprostranjeni : nalazimo ih u Starom Egiptu, Mesopotamiji, Siriji i Egeju.
U Starom Egiptu cilidrični pečat zamenjem je skarabejem.
Scarabeus aegyptiorum ili Atenchus sacer je insekt - amblem boga Sunca-stvaraoca : Khepera. Amuleti izrađivani od različitih materijala (vrlo retko samo od metala) u obliku skarabeja na čijem trbuhu je zapisan tekst,u obliku slika i simbola hijeroglifskog pisma, imali su veoma važnu ulogu da zaštite od zla one koji ih poseduju, donesu im blagoslov nekog određenog božanstva, blagostanje ili najčešće sve to zajedno. Izrađivani su veoma dugo. Trajali su kao najzastupljeniji amulet ( a stari Egipćani imali su ih zaista mnogo) sve do kraja XXVI-e dinastije kad skoro sasvim nestaju. Međutim u bronzano doba uticaj Starog Egipta kao velesile u svakom pogledu doprineo je tome da skarabeje nalazimo i u Mikenskoj civilizaciji i na Kipru, ponekad kao import a ponekad kao proizvod lokalnih radionica. Njihova estetska privlačnost i amuletska svojstva održali su ih u upotrebi do oko VI veka pre naše ere - kad su bili u modi u Staroj Grčkoj i Fenikji ali kao sastavni deo prstenja.

Crtice o Starom Egiptu 3

Staroegipatska država trajala je najduže od svih država antičkog sveta. Njom je sveukupno vladala XXXI dinastija faraona a njeni periodi su : Preddinastijski i Ranodinastijski; Staro kraljevstvo; Prvi prelazni period; Srednje kraljevstvo; Drugi prelazni period; Novo kraljevstvo; Treći prelazni period; Kasni period; Period makedonskih kraljeva i Ptolomejske dinastije. Iz te istorije nemoguće je u nekoliko rečenica izdvojiti i opisati značajne događaje. Spomenuću samo nekoliko vladara, čija imena su po nečemu poznata mnogima od nas. Prvi je Netjeri-Khet poznatiji kao Djoser ili Zoser, vladar treće dinastije koji je podigao prvu kamenu takozvanu stepenastu piramidu. Khufu (Keops), Khafre (Kefren), Menkaure (Mykerinus, Mikeren), vladari su četvrte dinastije koji su podigli najpoznatije piramide u Gizi. Iz novog kraljevstva potiču neka nama možda poznatija imena : kraljice Hatšepsut koja je sagradila veličanstvenu grobnicu u dolini kraljeva; Tutmesa III i Ramzesa II koji su najveći osvajači i vladari u staroegipatskoj istoriji; Ehnaton i njegova žena Nefertiti čija imena nas asociraju na najlepši period egipatske umetnosti takozvani Amarna period ( ime je dobio po tadašnjoj prestonici) i na prvu monoteietičku religiju : kult sunčevog diska boga Atena - a grobnica faraona Tutankamona je možda najpoznatija na svetu.
Mesto gde je sahranjena većina faraona je malo pre pomenuta Dolina kraljeva. Ukopane, mnogobrojne i oslikane odaje osnova su tih prebogato opremljenih grobnica koje su trebale biti njihovo poslednje i večno prebivalište. Nažalost, ni vešto skriveni ulazi, lažni zidovi i druge mere predostrožnosti, nisu zaustavili pljačkaše pa su mnoge od njih opljačkane, iako su kazne predviđene za to delo bile zaista drakonske u pravom smislu te reči. Pored faraona tu su sahranjivani i njihove žene i potomci, mnogobrojni dostojanstvenici i sveštenici. Zahvaljujući srećnim okolnostima neke koje su ipak promakle gramzivosti pljačkaša pružile su nam uvid u neverovatan luksuz u kom su živeli najbogatiji. Njihov nakit, Tutankamonov je najpoznatiji, i danas nas zadivljuje a u našoj priči o prstenju prvi put se pojavljuje ono što je glavna tema mog interesovanja - pravo pečatno prstenje.

Crtice o Starom Egiptu 2

Kad pomislimo na Stari Egipat prvo što većini od nas padne na pamet su piramide iz Gize. Međutim manje je poznato nekoliko činjenica o piramidama : da ih ima nekoliko desetina, da su građene čak do kraja Stare ere ( u Numibiji, na teritoriji današnjeg Sudana), da neke od ranih nisu ni završene zbog problema u proračunima a da su se neke od njih i rušile ili urušavale. One najveće su slavu stekle još u antici kad su smatrane za svetsko čudo i čak i tad dolazili su da im se dive posetioci sa raznih strana, a njihove zapise (grafiite) na mnogim jezicima i danas možemo videti urezane u kamenju piramida. One su glavni simbol jedne od najbitnijih karakteristika starih Egipćana : njihove vere u zagrobni život. Duša preminulog je morala proći mnoga i velika iskušenja da bi se dokazala dostojnom večnog trajanja ali da bi se ono postiglo i telo je moralo postati večno. Zbog toga je izmišljen komplikovan i dugotrajan proces mumifikacije koji je trajao oko sedamdeset dana a koji su sebi mogle da priušte samo bogate osobe. Ostali su sahranjivani u vrelom egipatskom pesku i zbog specifičnih klimatskih uslova dolazilo je do neke vrste sušenja i prirodne mumifikacije tela koja ipak nije toliko trajna. Važno je imati na umu da su oni život posle smrti nesumnjivo zamišljali kao nastavak ovozemaljskog života - ali bez bolesti, briga i muka; nešto kao raj.
Faraoni su takođe simbol Starog Egipta. Svemoćni, smatrani za živa božanstva već za života a posle smrti su to faktički i postajali, posedovali su celu državu i živote svih svojih podanika. Zauzvrat oni su verovali da zahvaljujući njihovom služenju faraonu  on podiže u svaku zoru sunce na nebo, uslovljava Nil da redovno plavi plodonosnim muljem sva polja, održava ravnotežu svemira bez koje bi sve potonulo u večni haos.
Hramovi mnogobrojnim božanstvima krasili su pejzaž a neki od njih su dograđivanjima u više navrata dostigli ogromne razmere. Sveštenici u njima su, uz pisare koji su imali poseban status, vladali pismom - hijeroglifima.
Egipatski jezik, severno-afroazijatski, blizak je berberskim i semitskim jezicima. On, posle sumerskog, ima najdužu istoriju: zapisivan je od oko 3200 godine pre naše ere do srednjeg veka. Njegove faze su: staroegipatski, srednjeegipatski, kasnoegipatski, demotski i koptski jezik. Zahvaljujući kamenu iz Rozete, zapisanom hijeroglifima, demotskim i grčkim pismom odgonetnuta je tajna tog slikovnog pisma. Mnogobrojni zvanični zapisi i religijski tekstovi - od onih sačuvanih u komorama piramida do onih na zidovima hramova i na papirusima, omogućili su nam da sagledamo istoriju te velike države. 

Periodi i dinastije Starog Egipta

- Pred dinastijski period i rano dinastijski period  oko 3150 - oko 2686 god. pne
Takozvana Nulta dinastija, I i II dinastija
- Staro kraljevstvo 2686 - 2181 god. pne
  III - VI dinastija
- Prvi međuperiod  2181 - 2040 god. pne
  VII - X dinastija
- Srednje kraljevstvo 2040 - 1782 god. pne
   XI - XII dinastija
- Drugi međuperiod  1782 - 1570 god. pne
   XIII - XVII dinastija
-  Novo kraljevstvo  1570 - 1070 god. pne
   XVIII - XX dinastija
-  Treći međuperiod  1069 - 525 god. pne
   XXI - XXVI dinastija
- Kasni period  525 -332 god. pne
   XXVII - XXXI dinastija
- Makedonski kraljevi   332 - 305 god. pne
- Ptolomejska dinastija  305 - 30 god. pne
Napomenuo bih samo nekoliko stvari. Ovde data hronologija datuma je uslovna, to jest mogu se naći i drugačiji podaci koji se malo razlikuju ali to i nije toliko bitno. Kao što se iz priloženog vidi - trideset i jedna faraonska dinastija vladala je Starim Egiptom i do ahemenidskog osvajanja u šestom veku pre nove ere uglavnom su to bili starosedeoci. Aleksandar Veliki je 332 godine pre nove ere osvojio Egipat i započeo helenističku vladavinu čiji kraj je označila Kleopatrina smrt 30 godine pre nove ere.  Pod terminom - Stari Egipat podrazumevamo period od početka pred dinastijskog perioda do kraja trećeg međuperioda.

Crtice o Starom Egiptu

Pored Sumerske i Asirske civilizacije nastalih u Mesopotamiji između Tigra i Eufrata, sledeća koja je ostavila izuzetan trag u ljudskoj istoriji, Egipatska, nastaje isto uz reku - Nil. Kao što su i sami Stari Egipćani smatrali,  mnogi to i danas misle - Egipat je dar Nila. U plodnoj dolini te zaista veličanstvene reke, najduže na svetu, nikla je isto toliko jedinstvena civilizacija čiji uticaj na razvoj onih koje su sledile možda ni danas nije dovoljno cenjen. Staroegipatska istorija traje skoro tri milenijuma i ima nekoliko perioda i međuperioda koji govore o vrlo složenom razvoju i jedinstvenom karakteru te države čije unikatne osobine nisu uspeli da izmene ni osvajači a kao da je odolevala i protoku samog vremena. Egipatske spomenike, skulpture, hramove , slike, pismo - nemoguće je ne prepoznati odmah ili pobrkati sa nečim drugim. Možda nije nikad postojala kultura koja je toliko jedinstvena i prepoznatljiva u svakom svom elementu. Pokušaću da u kratkim crtama iznesem, koliko je to već moguće, osnovne podatke o Starom Egiptu, njegovim stanovnicima i jeziku, o uređenju države, o njegovij neverovatno dugoj istoriji - i zašto je on toliko bitan u priči o istoriji prstenja.