O prstenju 2

Jedan od velikih problema je identifikacija najjednostavnijeg prstenja na arheološkim nalazištima, što nama laicima može da izgleda čudno. Što je još interesantnije vremenski period u kom se taj problem pojavljuje je izuzetno dug. No, treba imati na umu nekoliko činjenica : prstenja takvog oblika (karika, alka) je oduvek bilo u većem broju; često od najjeftinijeg materijala bilo je omiljeno i mnogi su ga kao takvog mogli i smeli sebi priuštiti, a imalo je oblik koji je bio upotrebljiv i u druge svrhe (omiljeni privezak na fibulama u bronzano doba, na primer) te je često kao takvo i korišteno. Tek kad su forme prstenja postale raznorodne, specifične, čineći ih uvek lako i tačno prepoznatljivim taj problem identifikovanja je postao manji ali ne i za ove od najjeftinijeg materijala i najjednostavnijeg oblika. Samo ako je nađeno in situ (to jest na mestu gde je, simbolično, zaustavljeno u vremenu i prostoru) u grobnoj jami i oko mesta gde je bila šaka ili na njoj - možemo za takav nalaz tvrditi da je prsten ; iako je bilo primera da je nošen, da bi se duže i bolje sačuvao, oko vrata na nekoj uzici ili ogrlici.
Najstarije prstenje je najjednostavnijeg oblika - kružnica od pločastog lima ili od kovane žice raznih preseka (vrlo često otvorenih krajeva, tj. nespojenih lemljenjem); od zlata, srebra, bakra, bronze ili gvožđa (koje nije napogodniji materijal zbog jakog i brzog  korodiranja, pa je zaista popularno bilo samo u vreme Rima jer je gvožđe smatrano za metal boga Marsa). Ta činjenica predstavlja problem u određivanju starosti nađenog arheološkog materijala za koji pretpostavljamo da je prstenje. Takvih nalaza ima dovoljno da bi se njihov nastanak mogao smestiti već u početak metalnog doba, no gore spomenute činjenice nas upozoravaju da treba biti vrlo oprezan u donošenju konačnih zaključaka. Prsten od pločastog bakarnog lima nađen je na nalazištu Bele vode u Srbiji i datovan je u šesti ili peti milenijum pre naše ere, ali da li je to bio upotrebni predmet čiju svrhu mi možemo samo da nagađamo ili je zaista nošen na prstu kao ukras - to za sada ne znamo.

O prstenju 1

Od svih vrsta nakita prstenje naizgled ostavlja utisak da je stvoreno poslednje. Kao i za mnoge druge, osnovu za ovu pretpostavku pružaju nam neke činjenice kao i arheološki nalazi i njihova datacija. Jedna od stvari koja može danas zavede, kad pokušavamo da razrešimo određene nedoumice, je to da prstenje nije od početka imalo onu značajnu ulogu koju je steklo kasnije kao i to da ga je bilo malo u poređenju sa ostalim vrstama nakita.
Postoji mnogo nedoumica kako je ono nastalo. Uz minđuše, priveske, aplikacije od zlata koje su prišivane na odeću, trake, pojaseve,  prstenje spada u najmanje i najneupadljivije ukrase. Neki čak smatraju da je ono u stvari mala narukvica za prst, da nije nešto samosvojno, stvoreno za posebnu namenu. Možda takva razmišljanja i nemaju bitan značaj;  važnije je da je, po svemu sudeći, brzo postalo jedna od najraširenijih i najomiljenijih formi nakita. Njegov osnovni, prvobitni oblik je toliko jednostavan da nije ni mogao pružiti mnogo mogućnosti onima koji su ga pravili. Tek razvojem zlatarstva prstenje će dobiti raznovrsne oblike, postaće vrednije i u materijalnom i u estetskom pogledu a njegov simboličan smisao će doći do punog izražaja.

Crtice - O obradi metala 9

Kao završetak crtica o obradi metala ukratko ću navesti samo nekoliko podataka o karakteristikama zlata i srebra. Na izgled oba ova metala imaju mnogo vrlo sličnih osobina; najupadljivije se razlikuju se samo po težini i  boji. Doduše srebro potamni posle nekog vremena na vazduhu pod uticajem sumpor vodonika, ali se taj sloj vrlo lako uklanja. Nije čudno da oba spadaju u kategoriju plemenitih metala ali-njihova različitost je ono što im daje specifičnost, drugačiju upotrebnu i materijalnu vrednost.
Razlikuju se po rudama iz kojih se vade, načinu  eksploatacije i količini proizvedenog metala pa su im i konačne cene vrlo različite.
Zlato je jedan od samo tri postojeća obojena metala (uz bakar i cezijum). Mekano je u elementarnom stanju, temperatura topljenja mu je 1063C /srebra 960C/, velika mu je relativna gustina te je teže o srebra. Na vazduhu je apsolutno stabilno; otporno je na uticaj vode, lužina, većine sonih otopina i pojedinih kiselina. Rastvara se u takozvanoj "carskoj vodici" (aqua regia) koja može biti različitog sastava. Kao čisto lako se haba (kao i srebro) jer je vrlo meko zato se oba legiraju i tako dobijen metal zove se legura. Zlato se najčešće legira sa srebrom ili bakrom, a za specifične potrebe ( na primer zbog boje ili čvrstine) i sa drugim metalima ili sastojcima. Srebro se najčešće legira bakrom i današnja standardna legura je takozvani sterling standard- 925 delova čistog srebra i 75 delova bakra. Zanimljivost je da srebro ima najvišu specifičnu elektičnu provodljivost među svim hemijskim elementima kao i najvišu toplotnu provodljivost među svim metalima. Legure zlata se takođe označavaju brojevima, na primer 585 označava 14-karatno zlato, to jest da legura ima 14 delova zlata i 10 delova drugog metala (čisto zlato ima 24 karata). Zanimljiva i izuzetno korisna osobina zlata je da je veoma rastegljivo- 1 gram zlata može se izvući u žicu dugačku 3 metra; a kovnost mu je toliko velika da se kovanjem ili valjanjem mogu dobiti listići debljine 0,0001mm,  500 puta tanji od ljudske vlasi kose.
Oba ova metala danas imaju neverovatno široku upotrebu u skoro svim poljima ljudske delatnosti.

Crtice - O obradi metala 8

Od kad je počelo da se upotrebljava, zlato je i malo višestruku ulogu i poseban značaj. U ekonomskom kontekstu dobija veliku materijalnu vrednost koja se nikad nije izgubila i traje do današnjeg dana. U socijalnom kontekstu vršilo je presudan uticaj na status i poziciju pojedinaca u hijerarhijskoj strukturi društva. U religiji,  koja je uvek bila u domenu privilegovanih, bilo je odraz uzvišenog i posvećivano je bogovima.  U mađiji je uvek korišteno kao materijal koji poseduje najveću moć. Njegov topao sjaj, otpornost na sve štetne uticaje sredine, trajnost,  vezani su odvajkada uz nešto uzvišeno, nezemaljsko, najbliskije božanskom. Nakit od njega izrađen posedovao je sva ta svojstva pa si ga i posedovali, u pravilu, samo oni na vrhu društvene lestvice.
Koliko je dugo ostalo ukorenjeno takvo mišljenje o zlatu pokazuju nam mnogi primeri iz istorije. Jedan od meni najinteresantnijih je iz starog Rima gde su patriciji i vitezovi vekovima jedini imali pravo da nose zlatno prstenje.
Eto, spomenuo sam prstenje - ono je glavni razlog mog interesovanja za nakit uopšte. Moja fasciniranost njima traje od detinjstva  i o njihovoj istoriji i želim da pišem ali pre toga ću još, u sledećem nastavku, opisati fizičke osobine i svojstva zlata i srebra.

Crtice - O obradi metala 7

Već na samom početku upotrebe, kao što nam pokazuje i primer najstarije sekire od bakra, metali su imali mnogoznačnu ulogu u razvoju  ljudskih zajednica i ulozi pojedinaca u njima. O toj ulozi možemo, kao i o drugim otkrićima i pojavama u toliko dalekoj prošlosti, samo posredno donositi zaključke. Kako se i na koji način  odvijao razvoj društvene hijerarhije, ekonomskih odnosa, odnosa među zajednicama, zaključujemo na osnovu ipak oskudnih materijalnih dokaza. Tek sa razvojem pisma i zahvaljujući činjenici da je ono nastalo možda najviše zbog potrebe da se vodi evidencija o trgovini - o svemu tome ćemo steći jasniju sliku koja će imati sve više detalja kako budemo napredovali u čitanju najstarijih tekstova.
Plemeniti metali su, s pravom to možemo reći, od uvek zauzimali posebno mesto u toj priči, a zlato je u njoj na prvom mestu.

Crtice - O obradi metala 6

Možda je slučajnost da je najstariji tačno datovan predmet od neplemenitog metala sekira od bakra; ona je oblikom vrsta replike kamene ali u drugom materijalu. Možemo biti sigurni da njom nisu obarali drveće ili cepali drva za vatru. Njena upotrebna vrednost je mnogo manja od upotrebne vrednosti iste takve kamene, mnogo tvrđe, trajnije, sa oštricom koju nije lako istupiti.
Sve to nam govori o njenoj pravoj svrsi na više načina. Pošto je oružje- nije je bilo ko mogao posedovati, niti ju je svako mogao sebi priuštiti. Iako od običnog bakra bila je vrlo skupocena. Te činjenice nam govore o statusu onog ko ju je posedovao i o bogatstvu koje je imao. Uz to njena simbolična vrednost, jer je od metala, bila je svakako izuzetna. Na neki način  išla je rame uz rame sa nakitom od zlata. Ne treba smetnuti s uma ni činjenicu da su kovačima (onima koji vade rudu, tope i obrađuju metal) milenijumima bile pripisivane mađijske, nadnaravne sposobnosti. Mirijada je verovanja vezanih uz vatru, kovača i njegove alate, kovačnicu i ono što se u njoj događa.
Kad sve to saberemo, dobijamo sliku vremena u kom je metal još uvek nešto izuzetno, retko, skupoceno u materijalnoj a neprocenjivo u simboličnoj vrednosti. Njegova pojava najavljuje velike promene, rađanje civilizacija a istovremeno, ironično, predskazuje buduće velike sukobe među njima.

Crtice - O obradi metala 5

Tehnika obrade metala bila je vrlo ograničena na samom početku i nedovoljnim znanjem i nepostojanjem specifičnih potrebnih alata. Zlato, srebro, bakar, kalaj mogu se naći u vrlo čistom stanju u prirodi,  obradivi su mehanički i mogu se oblikovati kamenim alatom mnogo tvrđim od njih. Međutim količina samorodnih metala je mala i ograničena. Stoga se postavlja pitanje da li je tehnika izdvajanja metala iz ruda nastala slučajno ili je plod istrajnog pokušavanja? Odgovor na to pitanje je nemoguće dati i potkrepiti ga materijalnim dokazima ali najverovatnije je do tog otkrića od nemerljivog značaja za razvoj ljudskog roda došlo slučajno. Naslagavši oko ognjišta ne običan kamen nego rudu iz koje je od vreline plamena potekao metal, neko ko će zauvek ostati nepoznat postao je nehotice prvi livac u istoriji. Koliko vremena je prošlo od tada do prvih peći za topljenje metala takođe nikada nećemo znati. Prvi dokazi koje možemo tačno datovati su iz šestog i petog milenijuma pre naša ere i menjaju ranije uvrežen stav u arheologiji  da je prvobitno metalurgija nastala na teritoriji današnje Turske, u Anadoliji. Najstariji predmet od bakra (do sad otkriven) je nađen na arheološkom nalazištu Belovode na planini rudnik u Srbiji. To je bakarna sekira napravljena oko 5500 godina pre nove ere. i pripada vinčanskoj kulturi. Pločnik, Rudna glava su uz Belovode najstarija  i najznačajnija nalazišta prvobitne metalurgije na svetu.

Crtice - O obradi metala 4

Bakarno doba; halkolitski period (od grčkog halkos-bakar i lithos-kamen); eneolitski (od latinskog aeneus-bronzan i grčkog lithos-kamen)...Stvaranje i upotrebljavanje tri imena za isti period jedan je od dokaza koliko je teško, skoro nemoguće, potpuno odvojiti jedan deo daleke ljudske prošlosti u kom je došlo do velikog otkrića, od onog koji mu je prethodio; iako nam naša potreba stvaranja jasne i tačne slike o tome to nameće. Međutim ni pojave, koja ta imena na svoj način opisuju,  nisu ni jednoznačne ni kratkororočne već bremenite sadržajem i posledicama. Takva otkrića ( na primer- upotreba vatre ili metala) nisu ni dovodila do dramatične i potpune promene dotadašnjeg načina života u kratkom vremenskom roku. Ona je uvek nastupala postepeno i veoma dugo je trajala. Način proizvodnje hrane, plemenski odnosi, verovanja, nisu se odmah promenili.Prošlo je par milenijuma da bi poljoprivredne alatke od drveta, kosti i kamena u potpunosti zamenile metalne.Kad pogledamo mapu arheoloških nalazišta na kojima su prvo topljene rude i izdvajan metal videćemo da ih ima malo i da velik deo evropskog kontinenta dugo nije znao za njega. Naša slika o prošlosti je fragmentovana, u mnogo čemu uslovljena našom sposobnošću i mogućnošću realnog sagledavanja događaja i pojava koje su još uveliko skrivene tamom prošlih vekova.

Crtice - O obradi metala 3

U drugoj polovini XIX veka priveden je kraju period arheologa amatera, čiji način rada je naneo nenadoknadivu štetu arheologiji (setimo se samo Šlimanovog ogromnog rova usečenog kroz sve postojeće slojeve Troje). Postepeno su  te "lovce na blago" zamenile osobe svesne značaja svakog, pa i naizgled beznačajnog, nalaza i potrebe da se njegovo mesto na nalazištu trajno zabeleži  jer arheologija jeste destruktivna nauka - kad se iskopavanja završe nalazište se više nikad ne može vratiti u prethodno stanje. Tako je tad nastala i potreba da se jasnim i određenim terminima obeleže   slojevi ljudske istorije u kojima su nalaženi arheološki artefakti. Stvaranje tačne i pregledne hronologije nije ni danas lak posao a tad je, zbog nepostojanja arhivskog materijala sa ranih istraživanja, to bio velik izazov. Jedan od onih koji se spremno suočio sa njim je bio i engleski arhaolog Artur Evans. On je primetio da  predmeti od bakra većinom prethode bronzanim i zaključio je da mora da je postojao ceo period pre bronzanog doba koji nazvao po bakru. Tako je nastao termin bakarno doba.

Crtice- O obradi metala 2

Našao sam veoma različite podatke o vremenu početku obrade metala-  raspon se kreće od 11-10 milenijuma pne do 7-6 milenijuma pne. Ta najranija vremenska odrednica iznesena je u vrlo kontroverznom radu tri britanska autora: B. Roberts-a C. Thornton-a i C. Pigott-a, objavljenom u časopisu- Antiquity a review of world archaeology, 2009. godine. Njihova teza je da je obrada metala počela na jednom jedinom mestu sa kog se proširila na ostatak sveta. U usko stručnoj literaturi često ćemo naći različita mišljenja, teze i teorije  (nekad sasvim dobro a nekad vrlo loše argumentovane) koje su ponekad vrlo kontradiktorne međusobno. Stvaranje jedne potpuno dovršene i do kraja zaokružene slike bilo kog perioda ljudskog razvoja i istorije najverovatnije nikad neće biti moguće. Nova otkrića, novi metodi istraživanja, preciznija datacija uvek će menjati naše viđenje, olakšavati sagledavanje činjenica i uvećavati količinu našeg znanja o prošlosti. Pri svemu tome, u nekim naučnim radovima se pored sklonosti ka senzacionalizmu uočava često zaboravljanje i previđanje i najosnovnijih, najlogičnijih činjenica. Po Okamovoj oštrici sudeći ( Ako su svi ostali kriterijumi jednaki, najjednostavnije rešenje je najbolje.) teorija britanskih naučnika svakako nije tačna. Drugim rečima, kada je više konkurentskih teorija jednako u ostalim pogledima, princip (Okamove oštrice) predlaže da se izabere teorija koja uvodi najmanje pretpostavki i uvodi najmanje entiteta.

Crtice - O obradi metala 1

Nije sasvim lako snaći se u stručnoj ( i popularnoj) literaturi koja je obimna a u kojoj postoji velika razlike u mišljenju pa i u hronologiji početka obrade metala. ( U stvari, pitanje hronologije je vrlo kompleksno, ona je ustanovljavana na osnovu vrste i količine nalaza na određenom prostoru i zaista je vrlo različita u raznim područjima, pogotovo ako se obuhvati veliko geografsko područje  na kom danas postoji više savremenih država.) Međutim svi se uglavnom slažu da je obrada metala počela pri kraju mlađeg kamenog doba- neolita. Taj period u kom su ljudi otkrili prvo mogućnost korištenja samorodnih metala (koji se mogu naći u prirodi u svom skoro sasvim čistom stanju) a u kom je još uvek za izradu oruđa i oružja korišten, može se reći, skoro isključivo kamen dobio je vremenom više naziva - Halkolitski je jedan od njih. Ime je pomalo čudna kombinacija grčkih reči halkos- bakar i lithis- kamen. Iako su plemeniti metali zlato i srebro prvi korišteni (zbog svojih osobina- neuništivost i sjaj, koji su tad sigurno imali veliko simboličko značenje) za izradu nakita, prelazni period ljudske istorije dobio je ime po bakru i to ne bez razloga- to je prvi metal korišten za izradu i oruđa i oružja.

Neolit

Sledeća faza razvoja nakita neraskidivo je vezana za razvoj  civilizacije na više načina. Prelazak sa lova i skupljanja plodova i stalnih migracija na uzgoj žitarica, označio je kraj jednog perioda ljudske istorije i početak sedelačkog načina života. Naravno ne postoji jasna granična linija između paleolita i neolita pa ona ne postoji ni u istoriji razvoja nakita. On je bio postepen i može se posredno pratiti kroz usavršavanje tehnika obrade materijala od kojih je izrađivan nakit, koji je postao brojniji i finije je i lepše obrađen. Vrste nakita su uglavnom iste: ogrlice, privesci, narukvice, pojavljuju se i minđuše; međutim sačuvanog materijala ima znatno više. Zahvaljujući tome može se zaključiti da je postojala neka vrsta razmene dobara pa i nakita i da je došlo do širenja kontakata između plemena i kultura na iznenađujuće velikom prostoru. Posledica toga je i širenje tehnika i inovacija i sve veća specijalizacija i stručnost  i u izradi nakita. Sam život postao je lakši zbog efikasnijih alata i razvoja poljoprivrede, brojnost populacije je porasla. Zahvaljujući nakitu možemo da primetimo i pojavu postepenog raslojavanja u društvu. Značaj koji je on imao ogleda se, pored količine sačuvanih primeraka, i u češćem izboru i upotrebi materijala, otpornog i trajnog, kao što je kamen kom se na kraju poslednje faze neolita pridružuju i metali: zlato i srebro.Njihova pojava najavljuje sledeću veliku fazu razvoja civilizacije- doba metala. Privesci-idoli i aplikacije od zlata prvi su metalni nakit  nesumnjivo od izuzetnog značaja. Koliko su bili cenjeni i kakva je simbolika, između ostalog, pripisivana  zlatu i srebru- više naslućujemo nego što zaista znamo. Izuzetno mali broj nalaza na samog početka razvoja metalurgije možda nam svedoči o tome kolika je bila moć i kakav status onih koji su ga tad nosili.