Sledeća faza razvoja nakita neraskidivo je vezana za razvoj civilizacije na više načina. Prelazak sa lova i skupljanja plodova i stalnih migracija na uzgoj žitarica, označio je kraj jednog perioda ljudske istorije i početak sedelačkog načina života. Naravno ne postoji jasna granična linija između paleolita i neolita pa ona ne postoji ni u istoriji razvoja nakita. On je bio postepen i može se posredno pratiti kroz usavršavanje tehnika obrade materijala od kojih je izrađivan nakit, koji je postao brojniji i finije je i lepše obrađen. Vrste nakita su uglavnom iste: ogrlice, privesci, narukvice, pojavljuju se i minđuše; međutim sačuvanog materijala ima znatno više. Zahvaljujući tome može se zaključiti da je postojala neka vrsta razmene dobara pa i nakita i da je došlo do širenja kontakata između plemena i kultura na iznenađujuće velikom prostoru. Posledica toga je i širenje tehnika i inovacija i sve veća specijalizacija i stručnost i u izradi nakita. Sam život postao je lakši zbog efikasnijih alata i razvoja poljoprivrede, brojnost populacije je porasla. Zahvaljujući nakitu možemo da primetimo i pojavu postepenog raslojavanja u društvu. Značaj koji je on imao ogleda se, pored količine sačuvanih primeraka, i u češćem izboru i upotrebi materijala, otpornog i trajnog, kao što je kamen kom se na kraju poslednje faze neolita pridružuju i metali: zlato i srebro.Njihova pojava najavljuje sledeću veliku fazu razvoja civilizacije- doba metala. Privesci-idoli i aplikacije od zlata prvi su metalni nakit nesumnjivo od izuzetnog značaja. Koliko su bili cenjeni i kakva je simbolika, između ostalog, pripisivana zlatu i srebru- više naslućujemo nego što zaista znamo. Izuzetno mali broj nalaza na samog početka razvoja metalurgije možda nam svedoči o tome kolika je bila moć i kakav status onih koji su ga tad nosili.
Нема коментара:
Постави коментар