U drugoj polovini XIX veka priveden je kraju period arheologa amatera, čiji način rada je naneo nenadoknadivu štetu arheologiji (setimo se samo Šlimanovog ogromnog rova usečenog kroz sve postojeće slojeve Troje). Postepeno su te "lovce na blago" zamenile osobe svesne značaja svakog, pa i naizgled beznačajnog, nalaza i potrebe da se njegovo mesto na nalazištu trajno zabeleži jer arheologija jeste destruktivna nauka - kad se iskopavanja završe nalazište se više nikad ne može vratiti u prethodno stanje. Tako je tad nastala i potreba da se jasnim i određenim terminima obeleže slojevi ljudske istorije u kojima su nalaženi arheološki artefakti. Stvaranje tačne i pregledne hronologije nije ni danas lak posao a tad je, zbog nepostojanja arhivskog materijala sa ranih istraživanja, to bio velik izazov. Jedan od onih koji se spremno suočio sa njim je bio i engleski arhaolog Artur Evans. On je primetio da predmeti od bakra većinom prethode bronzanim i zaključio je da mora da je postojao ceo period pre bronzanog doba koji nazvao po bakru. Tako je nastao termin bakarno doba.
Нема коментара:
Постави коментар