Tehnika obrade metala bila je vrlo ograničena na samom početku i nedovoljnim znanjem i nepostojanjem specifičnih potrebnih alata. Zlato, srebro, bakar, kalaj mogu se naći u vrlo čistom stanju u prirodi, obradivi su mehanički i mogu se oblikovati kamenim alatom mnogo tvrđim od njih. Međutim količina samorodnih metala je mala i ograničena. Stoga se postavlja pitanje da li je tehnika izdvajanja metala iz ruda nastala slučajno ili je plod istrajnog pokušavanja? Odgovor na to pitanje je nemoguće dati i potkrepiti ga materijalnim dokazima ali najverovatnije je do tog otkrića od nemerljivog značaja za razvoj ljudskog roda došlo slučajno. Naslagavši oko ognjišta ne običan kamen nego rudu iz koje je od vreline plamena potekao metal, neko ko će zauvek ostati nepoznat postao je nehotice prvi livac u istoriji. Koliko vremena je prošlo od tada do prvih peći za topljenje metala takođe nikada nećemo znati. Prvi dokazi koje možemo tačno datovati su iz šestog i petog milenijuma pre naša ere i menjaju ranije uvrežen stav u arheologiji da je prvobitno metalurgija nastala na teritoriji današnje Turske, u Anadoliji. Najstariji predmet od bakra (do sad otkriven) je nađen na arheološkom nalazištu Belovode na planini rudnik u Srbiji. To je bakarna sekira napravljena oko 5500 godina pre nove ere. i pripada vinčanskoj kulturi. Pločnik, Rudna glava su uz Belovode najstarija i najznačajnija nalazišta prvobitne metalurgije na svetu.
Нема коментара:
Постави коментар