Kao završetak crtica o obradi metala ukratko ću navesti samo nekoliko podataka o karakteristikama zlata i srebra. Na izgled oba ova metala imaju mnogo vrlo sličnih osobina; najupadljivije se razlikuju se samo po težini i boji. Doduše srebro potamni posle nekog vremena na vazduhu pod uticajem sumpor vodonika, ali se taj sloj vrlo lako uklanja. Nije čudno da oba spadaju u kategoriju plemenitih metala ali-njihova različitost je ono što im daje specifičnost, drugačiju upotrebnu i materijalnu vrednost.
Razlikuju se po rudama iz kojih se vade, načinu eksploatacije i količini proizvedenog metala pa su im i konačne cene vrlo različite.
Zlato je jedan od samo tri postojeća obojena metala (uz bakar i cezijum). Mekano je u elementarnom stanju, temperatura topljenja mu je 1063C /srebra 960C/, velika mu je relativna gustina te je teže o srebra. Na vazduhu je apsolutno stabilno; otporno je na uticaj vode, lužina, većine sonih otopina i pojedinih kiselina. Rastvara se u takozvanoj "carskoj vodici" (aqua regia) koja može biti različitog sastava. Kao čisto lako se haba (kao i srebro) jer je vrlo meko zato se oba legiraju i tako dobijen metal zove se legura. Zlato se najčešće legira sa srebrom ili bakrom, a za specifične potrebe ( na primer zbog boje ili čvrstine) i sa drugim metalima ili sastojcima. Srebro se najčešće legira bakrom i današnja standardna legura je takozvani sterling standard- 925 delova čistog srebra i 75 delova bakra. Zanimljivost je da srebro ima najvišu specifičnu elektičnu provodljivost među svim hemijskim elementima kao i najvišu toplotnu provodljivost među svim metalima. Legure zlata se takođe označavaju brojevima, na primer 585 označava 14-karatno zlato, to jest da legura ima 14 delova zlata i 10 delova drugog metala (čisto zlato ima 24 karata). Zanimljiva i izuzetno korisna osobina zlata je da je veoma rastegljivo- 1 gram zlata može se izvući u žicu dugačku 3 metra; a kovnost mu je toliko velika da se kovanjem ili valjanjem mogu dobiti listići debljine 0,0001mm, 500 puta tanji od ljudske vlasi kose.
Oba ova metala danas imaju neverovatno široku upotrebu u skoro svim poljima ljudske delatnosti.
Razlikuju se po rudama iz kojih se vade, načinu eksploatacije i količini proizvedenog metala pa su im i konačne cene vrlo različite.
Zlato je jedan od samo tri postojeća obojena metala (uz bakar i cezijum). Mekano je u elementarnom stanju, temperatura topljenja mu je 1063C /srebra 960C/, velika mu je relativna gustina te je teže o srebra. Na vazduhu je apsolutno stabilno; otporno je na uticaj vode, lužina, većine sonih otopina i pojedinih kiselina. Rastvara se u takozvanoj "carskoj vodici" (aqua regia) koja može biti različitog sastava. Kao čisto lako se haba (kao i srebro) jer je vrlo meko zato se oba legiraju i tako dobijen metal zove se legura. Zlato se najčešće legira sa srebrom ili bakrom, a za specifične potrebe ( na primer zbog boje ili čvrstine) i sa drugim metalima ili sastojcima. Srebro se najčešće legira bakrom i današnja standardna legura je takozvani sterling standard- 925 delova čistog srebra i 75 delova bakra. Zanimljivost je da srebro ima najvišu specifičnu elektičnu provodljivost među svim hemijskim elementima kao i najvišu toplotnu provodljivost među svim metalima. Legure zlata se takođe označavaju brojevima, na primer 585 označava 14-karatno zlato, to jest da legura ima 14 delova zlata i 10 delova drugog metala (čisto zlato ima 24 karata). Zanimljiva i izuzetno korisna osobina zlata je da je veoma rastegljivo- 1 gram zlata može se izvući u žicu dugačku 3 metra; a kovnost mu je toliko velika da se kovanjem ili valjanjem mogu dobiti listići debljine 0,0001mm, 500 puta tanji od ljudske vlasi kose.
Oba ova metala danas imaju neverovatno široku upotrebu u skoro svim poljima ljudske delatnosti.
Нема коментара:
Постави коментар