Crtice o Starom Egiptu 3

Staroegipatska država trajala je najduže od svih država antičkog sveta. Njom je sveukupno vladala XXXI dinastija faraona a njeni periodi su : Preddinastijski i Ranodinastijski; Staro kraljevstvo; Prvi prelazni period; Srednje kraljevstvo; Drugi prelazni period; Novo kraljevstvo; Treći prelazni period; Kasni period; Period makedonskih kraljeva i Ptolomejske dinastije. Iz te istorije nemoguće je u nekoliko rečenica izdvojiti i opisati značajne događaje. Spomenuću samo nekoliko vladara, čija imena su po nečemu poznata mnogima od nas. Prvi je Netjeri-Khet poznatiji kao Djoser ili Zoser, vladar treće dinastije koji je podigao prvu kamenu takozvanu stepenastu piramidu. Khufu (Keops), Khafre (Kefren), Menkaure (Mykerinus, Mikeren), vladari su četvrte dinastije koji su podigli najpoznatije piramide u Gizi. Iz novog kraljevstva potiču neka nama možda poznatija imena : kraljice Hatšepsut koja je sagradila veličanstvenu grobnicu u dolini kraljeva; Tutmesa III i Ramzesa II koji su najveći osvajači i vladari u staroegipatskoj istoriji; Ehnaton i njegova žena Nefertiti čija imena nas asociraju na najlepši period egipatske umetnosti takozvani Amarna period ( ime je dobio po tadašnjoj prestonici) i na prvu monoteietičku religiju : kult sunčevog diska boga Atena - a grobnica faraona Tutankamona je možda najpoznatija na svetu.
Mesto gde je sahranjena većina faraona je malo pre pomenuta Dolina kraljeva. Ukopane, mnogobrojne i oslikane odaje osnova su tih prebogato opremljenih grobnica koje su trebale biti njihovo poslednje i večno prebivalište. Nažalost, ni vešto skriveni ulazi, lažni zidovi i druge mere predostrožnosti, nisu zaustavili pljačkaše pa su mnoge od njih opljačkane, iako su kazne predviđene za to delo bile zaista drakonske u pravom smislu te reči. Pored faraona tu su sahranjivani i njihove žene i potomci, mnogobrojni dostojanstvenici i sveštenici. Zahvaljujući srećnim okolnostima neke koje su ipak promakle gramzivosti pljačkaša pružile su nam uvid u neverovatan luksuz u kom su živeli najbogatiji. Njihov nakit, Tutankamonov je najpoznatiji, i danas nas zadivljuje a u našoj priči o prstenju prvi put se pojavljuje ono što je glavna tema mog interesovanja - pravo pečatno prstenje.

Crtice o Starom Egiptu 2

Kad pomislimo na Stari Egipat prvo što većini od nas padne na pamet su piramide iz Gize. Međutim manje je poznato nekoliko činjenica o piramidama : da ih ima nekoliko desetina, da su građene čak do kraja Stare ere ( u Numibiji, na teritoriji današnjeg Sudana), da neke od ranih nisu ni završene zbog problema u proračunima a da su se neke od njih i rušile ili urušavale. One najveće su slavu stekle još u antici kad su smatrane za svetsko čudo i čak i tad dolazili su da im se dive posetioci sa raznih strana, a njihove zapise (grafiite) na mnogim jezicima i danas možemo videti urezane u kamenju piramida. One su glavni simbol jedne od najbitnijih karakteristika starih Egipćana : njihove vere u zagrobni život. Duša preminulog je morala proći mnoga i velika iskušenja da bi se dokazala dostojnom večnog trajanja ali da bi se ono postiglo i telo je moralo postati večno. Zbog toga je izmišljen komplikovan i dugotrajan proces mumifikacije koji je trajao oko sedamdeset dana a koji su sebi mogle da priušte samo bogate osobe. Ostali su sahranjivani u vrelom egipatskom pesku i zbog specifičnih klimatskih uslova dolazilo je do neke vrste sušenja i prirodne mumifikacije tela koja ipak nije toliko trajna. Važno je imati na umu da su oni život posle smrti nesumnjivo zamišljali kao nastavak ovozemaljskog života - ali bez bolesti, briga i muka; nešto kao raj.
Faraoni su takođe simbol Starog Egipta. Svemoćni, smatrani za živa božanstva već za života a posle smrti su to faktički i postajali, posedovali su celu državu i živote svih svojih podanika. Zauzvrat oni su verovali da zahvaljujući njihovom služenju faraonu  on podiže u svaku zoru sunce na nebo, uslovljava Nil da redovno plavi plodonosnim muljem sva polja, održava ravnotežu svemira bez koje bi sve potonulo u večni haos.
Hramovi mnogobrojnim božanstvima krasili su pejzaž a neki od njih su dograđivanjima u više navrata dostigli ogromne razmere. Sveštenici u njima su, uz pisare koji su imali poseban status, vladali pismom - hijeroglifima.
Egipatski jezik, severno-afroazijatski, blizak je berberskim i semitskim jezicima. On, posle sumerskog, ima najdužu istoriju: zapisivan je od oko 3200 godine pre naše ere do srednjeg veka. Njegove faze su: staroegipatski, srednjeegipatski, kasnoegipatski, demotski i koptski jezik. Zahvaljujući kamenu iz Rozete, zapisanom hijeroglifima, demotskim i grčkim pismom odgonetnuta je tajna tog slikovnog pisma. Mnogobrojni zvanični zapisi i religijski tekstovi - od onih sačuvanih u komorama piramida do onih na zidovima hramova i na papirusima, omogućili su nam da sagledamo istoriju te velike države. 

Periodi i dinastije Starog Egipta

- Pred dinastijski period i rano dinastijski period  oko 3150 - oko 2686 god. pne
Takozvana Nulta dinastija, I i II dinastija
- Staro kraljevstvo 2686 - 2181 god. pne
  III - VI dinastija
- Prvi međuperiod  2181 - 2040 god. pne
  VII - X dinastija
- Srednje kraljevstvo 2040 - 1782 god. pne
   XI - XII dinastija
- Drugi međuperiod  1782 - 1570 god. pne
   XIII - XVII dinastija
-  Novo kraljevstvo  1570 - 1070 god. pne
   XVIII - XX dinastija
-  Treći međuperiod  1069 - 525 god. pne
   XXI - XXVI dinastija
- Kasni period  525 -332 god. pne
   XXVII - XXXI dinastija
- Makedonski kraljevi   332 - 305 god. pne
- Ptolomejska dinastija  305 - 30 god. pne
Napomenuo bih samo nekoliko stvari. Ovde data hronologija datuma je uslovna, to jest mogu se naći i drugačiji podaci koji se malo razlikuju ali to i nije toliko bitno. Kao što se iz priloženog vidi - trideset i jedna faraonska dinastija vladala je Starim Egiptom i do ahemenidskog osvajanja u šestom veku pre nove ere uglavnom su to bili starosedeoci. Aleksandar Veliki je 332 godine pre nove ere osvojio Egipat i započeo helenističku vladavinu čiji kraj je označila Kleopatrina smrt 30 godine pre nove ere.  Pod terminom - Stari Egipat podrazumevamo period od početka pred dinastijskog perioda do kraja trećeg međuperioda.

Crtice o Starom Egiptu

Pored Sumerske i Asirske civilizacije nastalih u Mesopotamiji između Tigra i Eufrata, sledeća koja je ostavila izuzetan trag u ljudskoj istoriji, Egipatska, nastaje isto uz reku - Nil. Kao što su i sami Stari Egipćani smatrali,  mnogi to i danas misle - Egipat je dar Nila. U plodnoj dolini te zaista veličanstvene reke, najduže na svetu, nikla je isto toliko jedinstvena civilizacija čiji uticaj na razvoj onih koje su sledile možda ni danas nije dovoljno cenjen. Staroegipatska istorija traje skoro tri milenijuma i ima nekoliko perioda i međuperioda koji govore o vrlo složenom razvoju i jedinstvenom karakteru te države čije unikatne osobine nisu uspeli da izmene ni osvajači a kao da je odolevala i protoku samog vremena. Egipatske spomenike, skulpture, hramove , slike, pismo - nemoguće je ne prepoznati odmah ili pobrkati sa nečim drugim. Možda nije nikad postojala kultura koja je toliko jedinstvena i prepoznatljiva u svakom svom elementu. Pokušaću da u kratkim crtama iznesem, koliko je to već moguće, osnovne podatke o Starom Egiptu, njegovim stanovnicima i jeziku, o uređenju države, o njegovij neverovatno dugoj istoriji - i zašto je on toliko bitan u priči o istoriji prstenja.

Grobnica kraljice Pu-abi

Grobnica kraljice Pu-abi, ( tokom iskopavanja označena kao  PG800), sahranjene oko polovine III milenijuma pre naše ere, nađena je netaknuta. Iz nje potiče najveća količina nakita ikad nađena u takozvanim Kraljevskim grobovima iz Ura. Samo telo kraljice ležalo je na drvenom ležaju - znamo da je bila visoka oko sto pedeset santimetara i da je imala oko četrdeset godina kad je umrla. Pored nje, u grobnoj komori su počivale još tri osobe a u predgrobnoj komori nađeno je dvadeset šest tela muškaraca i žena.
Nismo još uvek sigurni da li je ona zaista bila kraljica. Uz nju su nađenja tri cilindrična pečata od kamena a na jednom od njih su njeno ime i titula. Problem utvrđivanja njenog zvaničnog položaja leži u činjenici da termin NIN kojim je označena može da znači : velika gospođa - ali i kraljica. Sve se dodatno komplikuje zbog toga što znamo da se  termin NIN često zamenjuje terminom EREŠ koji označava sveštenicu. Ona je najverovatnije i bila sve to : izdanak najvišeg plemstva, žena kralja i sveštenica, jer one su i birane samo među ženama tog položaja.
Pu- abi imala je samo na glavi neverovatno mnoštvo ukrasa. Nekoliko slojeva izvanredno oblikovanog i minuciozno izrađenog nakita za glavu, za koje mi danas imamo samo opisne izraze, krunisano je cvetnim trodimenzionalnim ornamentom od zlata na dva nivoa. Ipak, možda najlepši deo te opreme za glavu je dijadema koju čini traka od tkanine čiju celu površinu prekriva ogroman broj prišivenih perli od lapis-lazulija (koji je bio skuplji od zlata) a na koju su pričvršćene aplikacije od iskucanog zlatnog lima u obliku životinja, drveća, cveća, plodova i lišća. Iako toliko lepa skoro da se uopšte nije ni videla. Možemo pretpostaviti da to mnoštvo ukrasa sastavljeno od toliko nađenih primeraka  čine predmeti koji su najverovatnije  nošeni i pojedinačno, jer ukupna težina nakita nađenog na njoj iznosi 6350 grama.
Pored spektakularnih ukrasa na glavi, pored ogrlica, narukvica, pojasa, minđuša - najveću pažnju privlači takozvani "ogrtač" koji je prekrivao ceo kraljičin torzo. Načinjen je od osamdeset šest nizova perli od raznobojnog poludragog kamenja i zlata, različitih oblika , čiji ukupan broj prelazi hiljadu. Sveukupno, broj perli od raznog materijala koje su su deo kraljičinog nakita je nekoliko hiljada.
Ono što fascinira takođe je to da su i  njene pratilje imale veoma sličan nakit iako skromniji i manje brojan.
Poslednje što ću spomenuti je, naravno, prstenje čiji izgled sam već opisao. Samo kraljica ih je imala deset komada na rukama a nosile su ga i njene pratilje u zagrobni život .Kakav značaj je to prstenje imalo? Iako vredno u materijalnom smislu nije se isticalo među tom količinom drugog nakita. Njegova najveća vrednost je najverovatnije bila u njegovoj simbolici. Na to nam možda ukazuje i činjenica da ga muškarci nisu posedovali.

Koliko nam je za sada poznato, prvo prstenje koje su nosili i žene i muškarci pojavilo se u Starom Egiptu. Pored toga što je ukazivalo na status i imalo simbolično značenje ono je prvi put dobilo i jednu sasvim praktičnu funkciju : postalo je pečatno.

Sumerski nakit

Nakit je postojao, naravno, mnogo pre nego što se sumerska civilizacija pojavila. Ono što je toliko značajno, što njih izdvaja, je njihov doprinos  transformaciji do tada ipak sasvim jednostavnih ukrasa u veličanstven nakit čija umetnička, estetska vrednost i veština izrade i danas zadivljuju.
Oko 2750 godine pre nove ere počinje taj period razvoja i mnogobrojnih inovacija koje mnogi stručnjaci smatraju začetkom zlatarstva u punom smislu reči. Neki idu toliko daleko da sumerski nakit smatraju prvim modernim nakitom jer sve ono što ga i danas takvim čini oni su prvi izmislili. Fascinantno je da se ono što su postigli na neki čudan način  sa takvom lakoćom uklapa u savremenu estetiku čineći da i posle nekoliko milenijuma osetimo divljenje.
U Sumeru su i žene i muškarci nosili nakit; i kao i uvek u istoriji što su bili višeg ranga tim je on bio vredniji. Muškarci su nosili minđuše, duže ogrlice, narukvice na mišicama i oko zgloba šake, pektorale ( ukrase na grudima) i ukrasne trake oko glave. Žene su bile ukrašene ( pored nabrojanog)  još i upadljivim ukrasima za glavu u obliku cvetova od zlata, velikim lunulastim minđušama, veoma kratkim ogrlicama uz vrat, vrlo dugačkim ogrlicama, pojasevima, iglama za odeću i - prstenjem.
To prstenje je značajno jer ga mnogi i dalje smatraju najstarijim iako,  naravno, postoje i suprotna mišljenja. Po nekima  najstarije prstenje nađeno je u Egiptu. Osam karika od zlata, grube izrade sa veoma vidljivim tragovima kovanja i različitog unutrašnjeg obima su iz halkolitskog perioda, oko 4500 godina pre nove ere. Međutim, iako imaju takav oblik, zbog svojih grubih i oštrih površina, debljine zlata koja čini svaku kariku,  teško da su mogle biti nošene kao prstenje. U nalazu iz Trakije vrlo slične datacije ima i  nekoliko alki od spiralno namotane zlatne žice. Iako je u bronzanom dobu postojalo prstenje takvog oblika u ovom slučaju se najverovatnije radi o ukrasima za kosu koji su opstali u upotrebi sve do kasne antike, što nam dokazuje i nalaz iz Šarkamena u Srbiji.
Sumersko prstenje je sasvim drugačijeg izgleda: i nestručnjak bi pogledavši ga odmah pogodio šta je. Vrlo je jednostavno, trakasto,  načinjeno od upletenih žica izrađenih na više načina. Nekima je uz gornju i donju ivicu  karike celom njenom dužinom umetnut tanak uložak od lapis-lazulija, koji je smatran vrednijim od zlata. Iako sasvim jednostavno u poređenju sa ostalim primercima sumerskog nakita ovo prstenje imalo je svoj poseban značaj već i stoga što su ga nosile isključivo žene najvišeg ranga. Zašto ga i muškarci nisu nosili ostaje nam samo da nagađamo.
Mesto gde je ovo prstenje nađeno isto tako je vrlo značajno: to je grobnica kraljice Pu-abi iz Ura, o kojoj ću pisati u sledeći put.

O prstenju Mesopotamija Sumer 2

Doktor Gordon direktor muzeja univerziteta Pensilvanija i tadašnji direktor Britanskog muzeja su 1922 godine izabrali arheologa Leonarda Vulija za vođu istraživanja u Mesopotamiji. Pošto je iste godine Hauard Karter u Dolini kraljeva u Egiptu otkrio netaknutu grobnicu malo poznatog faraona Tutankamona i ovo istraživanje je odmah dospelo u žižu svetske javnosti,  već očarane novinskim izveštajima o toj  grobnici prebogatoj blagom i okružene mistikom dalekog i malo poznatog. I to ne bez razloga.
Vuli je sa dve ujedinjene ekipe, američkom i engleskom, počeo otkopavanja takve veličine i obima koja su danas nezamisliva. U prvih nekoliko sezona iskopavanja, od ukupno dvanaest, bio je fokusiran prvenstveno na javne građevine kao što je  veliki hram- zigurat - tek kasnije je usmerio pažnju na nekropolu koja je dobila ime Kraljevska. Otkriveno je oko dve hiljade grobova koji su datovani između 2600-2100 godine pre nove ere, među njima je i šesnest kraljevskih koji su datovani oko 2500 godine pre nove ere. Nažalost, neki od njih bili su u većoj ili manjoj meri opljačkani već u antici;  uprkos tome - od onog što je pronađeno u ostalim i današnjim posmatračima zastaje dah. Te izuzetno bogate grobnice Vuli je nazvao kraljevskim ne samo zbog količine nakita i predmeta od plemenitih metala već i zbog natpisa na nekima od njih i cilindričnim pečatima.
Onu koja je izazvala, a i danas izaziva, možda najviše pažnje Vuli je nazvao- Velika jama smrti. Dobila je ime ne samo  zbog broja osoba (73) koje su nađene u njoj već i zbog toga što je želeo da napravi razliku između grobnica koje nisu imale grobnu komoru od onih koje su je imale. U Velikoj jami smrti grobna komora nije nikad nađena za razliku od grobnice kraljice Pu-abi, o kojoj ću posebno pisati.
Činjenica koja je izazvala posebno negativnu reakciju javnosti je Vulijeva pretpostavka, kasnije nedvosmisleno naučno potvrđena, da su sve u njoj sahranjene osobe - žrtvovane, da bi bile posmrtna pratnja neke važne ličnosti. Jedna od velikih ironija istorije je da je baš to omogućilo da se otkriju mnoga saznanja o životu Sumerana koja bi nam inače možda ostala nepoznata,  kao i da zahvaljujući tome i danas možemo da se divimo njihovom veličanstvenom nakitu.

O prstenju - Mesopotamija Sumer 1

Prstenje koje sigurno spada u najstarije otkriveno je u sumerskim grobnicama nazvanim kraljevskim, koliko zbog ranga osoba sahranjenih u njima toliko i zbog vrednosti i količine nakita koji je nađen. Samo par godina pre toga, 1922 godine Hauard Karter je otkrio Tutankamonovu grobnicu u Dolini kraljeva u Egiptu. Taj događaj je privukao izuzetnu pažnju svetske javnosti koja je sa velikom znatiželjom pratila i višegodišnja iskopavanja u Sumeru.
Mesopotamija - u prevodu: zemlja između dve reke, Tigra  i Eufrata, kolevka je  ljudske  civilizacije, nastale na njenom južnom delu zvanom Sumer. Tu su nikli neki od najstarijih gradova na svetu koji su postali prvi takozvani gradovi-države. Interesantno je da je sumerski jezik izolovan, različit od svih ostalih u svom okruženju, a o  njegovom poreklu se i dalje vode naučne rasprave u stručnim krugovima.
Sumerska civilizacija nastaje oko 6500 godina pre naše ere a stekla je potpuno samosvojan identitet oko 4000 godina pre naše ere u takozvanom Uruk periodu, nazvanom po gradu Ur smeštenom na obali reke Eufrat. Sumer je činilo najmanje dvanaest gradova-država od kojih su oni poznatiji Ur, Lagaš, Kiš, Nipur, Larsa. Svi gradovi imali su velik hram u svom centru, građevinu od nepečenih cigala najsličniju po obliku stepenastoj piramidi na čijem vrhu je bilo svetilište, koju danas nazivamo zigurat. Sećanje na jedan takav hram ostalo je zabeleženo u izrazu koji i danas koristimo - Vavilonska kula. Gradom državom upravljao je ili kralj, čija titula je glasila- lugal  ili sveštenik, čija titula je bila- ensi.
Cela Mesopotamija predeo je vrlo oskudan u prirodnim bogatstvima - nije bilo tvrdog drveta pogodnog za građu, kamena,  ni plementih ni drugih metala, ni poludragog kamenja. Da bi se gradovi-države mogli razviti i napredovati presudan je bio uvoz svih neophodnih materijala i sirovina. Razgranata trgovačka mreža pokrivala je velik predeo - od Mediterana do Avganistana a osnova njene uspešnosti je prvo, razvijeno i složeno pismo.
Klinasto pismo prvobitno je bilo u obliku piktograma tek kasnije dobilo je oblik u kom ga danas poznajemo. O njemu nam svedoče mnogobrojne pločice od gline, koje su čuvane u najstarijim poznatim arhivima otkrivenim na arheološkim nalazištima, a služile su kao materijal na kom su beleženi prvih ugovori, religijski i drugi tekstovi. Ep o Gilgamešu  najstarije je sačuvano književno delo, koje i posle nekoliko milenijuma ostavlja snažan utisak na čitaoca.