Prstenje koje sigurno spada u najstarije otkriveno je u sumerskim grobnicama nazvanim kraljevskim, koliko zbog ranga osoba sahranjenih u njima toliko i zbog vrednosti i količine nakita koji je nađen. Samo par godina pre toga, 1922 godine Hauard Karter je otkrio Tutankamonovu grobnicu u Dolini kraljeva u Egiptu. Taj događaj je privukao izuzetnu pažnju svetske javnosti koja je sa velikom znatiželjom pratila i višegodišnja iskopavanja u Sumeru.
Mesopotamija - u prevodu: zemlja između dve reke, Tigra i Eufrata, kolevka je ljudske civilizacije, nastale na njenom južnom delu zvanom Sumer. Tu su nikli neki od najstarijih gradova na svetu koji su postali prvi takozvani gradovi-države. Interesantno je da je sumerski jezik izolovan, različit od svih ostalih u svom okruženju, a o njegovom poreklu se i dalje vode naučne rasprave u stručnim krugovima.
Sumerska civilizacija nastaje oko 6500 godina pre naše ere a stekla je potpuno samosvojan identitet oko 4000 godina pre naše ere u takozvanom Uruk periodu, nazvanom po gradu Ur smeštenom na obali reke Eufrat. Sumer je činilo najmanje dvanaest gradova-država od kojih su oni poznatiji Ur, Lagaš, Kiš, Nipur, Larsa. Svi gradovi imali su velik hram u svom centru, građevinu od nepečenih cigala najsličniju po obliku stepenastoj piramidi na čijem vrhu je bilo svetilište, koju danas nazivamo zigurat. Sećanje na jedan takav hram ostalo je zabeleženo u izrazu koji i danas koristimo - Vavilonska kula. Gradom državom upravljao je ili kralj, čija titula je glasila- lugal ili sveštenik, čija titula je bila- ensi.
Cela Mesopotamija predeo je vrlo oskudan u prirodnim bogatstvima - nije bilo tvrdog drveta pogodnog za građu, kamena, ni plementih ni drugih metala, ni poludragog kamenja. Da bi se gradovi-države mogli razviti i napredovati presudan je bio uvoz svih neophodnih materijala i sirovina. Razgranata trgovačka mreža pokrivala je velik predeo - od Mediterana do Avganistana a osnova njene uspešnosti je prvo, razvijeno i složeno pismo.
Klinasto pismo prvobitno je bilo u obliku piktograma tek kasnije dobilo je oblik u kom ga danas poznajemo. O njemu nam svedoče mnogobrojne pločice od gline, koje su čuvane u najstarijim poznatim arhivima otkrivenim na arheološkim nalazištima, a služile su kao materijal na kom su beleženi prvih ugovori, religijski i drugi tekstovi. Ep o Gilgamešu najstarije je sačuvano književno delo, koje i posle nekoliko milenijuma ostavlja snažan utisak na čitaoca.
Mesopotamija - u prevodu: zemlja između dve reke, Tigra i Eufrata, kolevka je ljudske civilizacije, nastale na njenom južnom delu zvanom Sumer. Tu su nikli neki od najstarijih gradova na svetu koji su postali prvi takozvani gradovi-države. Interesantno je da je sumerski jezik izolovan, različit od svih ostalih u svom okruženju, a o njegovom poreklu se i dalje vode naučne rasprave u stručnim krugovima.
Sumerska civilizacija nastaje oko 6500 godina pre naše ere a stekla je potpuno samosvojan identitet oko 4000 godina pre naše ere u takozvanom Uruk periodu, nazvanom po gradu Ur smeštenom na obali reke Eufrat. Sumer je činilo najmanje dvanaest gradova-država od kojih su oni poznatiji Ur, Lagaš, Kiš, Nipur, Larsa. Svi gradovi imali su velik hram u svom centru, građevinu od nepečenih cigala najsličniju po obliku stepenastoj piramidi na čijem vrhu je bilo svetilište, koju danas nazivamo zigurat. Sećanje na jedan takav hram ostalo je zabeleženo u izrazu koji i danas koristimo - Vavilonska kula. Gradom državom upravljao je ili kralj, čija titula je glasila- lugal ili sveštenik, čija titula je bila- ensi.
Cela Mesopotamija predeo je vrlo oskudan u prirodnim bogatstvima - nije bilo tvrdog drveta pogodnog za građu, kamena, ni plementih ni drugih metala, ni poludragog kamenja. Da bi se gradovi-države mogli razviti i napredovati presudan je bio uvoz svih neophodnih materijala i sirovina. Razgranata trgovačka mreža pokrivala je velik predeo - od Mediterana do Avganistana a osnova njene uspešnosti je prvo, razvijeno i složeno pismo.
Klinasto pismo prvobitno je bilo u obliku piktograma tek kasnije dobilo je oblik u kom ga danas poznajemo. O njemu nam svedoče mnogobrojne pločice od gline, koje su čuvane u najstarijim poznatim arhivima otkrivenim na arheološkim nalazištima, a služile su kao materijal na kom su beleženi prvih ugovori, religijski i drugi tekstovi. Ep o Gilgamešu najstarije je sačuvano književno delo, koje i posle nekoliko milenijuma ostavlja snažan utisak na čitaoca.
Нема коментара:
Постави коментар