Nakit je postojao, naravno, mnogo pre nego što se sumerska civilizacija pojavila. Ono što je toliko značajno, što njih izdvaja, je njihov doprinos transformaciji do tada ipak sasvim jednostavnih ukrasa u veličanstven nakit čija umetnička, estetska vrednost i veština izrade i danas zadivljuju.
Oko 2750 godine pre nove ere počinje taj period razvoja i mnogobrojnih inovacija koje mnogi stručnjaci smatraju začetkom zlatarstva u punom smislu reči. Neki idu toliko daleko da sumerski nakit smatraju prvim modernim nakitom jer sve ono što ga i danas takvim čini oni su prvi izmislili. Fascinantno je da se ono što su postigli na neki čudan način sa takvom lakoćom uklapa u savremenu estetiku čineći da i posle nekoliko milenijuma osetimo divljenje.
U Sumeru su i žene i muškarci nosili nakit; i kao i uvek u istoriji što su bili višeg ranga tim je on bio vredniji. Muškarci su nosili minđuše, duže ogrlice, narukvice na mišicama i oko zgloba šake, pektorale ( ukrase na grudima) i ukrasne trake oko glave. Žene su bile ukrašene ( pored nabrojanog) još i upadljivim ukrasima za glavu u obliku cvetova od zlata, velikim lunulastim minđušama, veoma kratkim ogrlicama uz vrat, vrlo dugačkim ogrlicama, pojasevima, iglama za odeću i - prstenjem.
To prstenje je značajno jer ga mnogi i dalje smatraju najstarijim iako, naravno, postoje i suprotna mišljenja. Po nekima najstarije prstenje nađeno je u Egiptu. Osam karika od zlata, grube izrade sa veoma vidljivim tragovima kovanja i različitog unutrašnjeg obima su iz halkolitskog perioda, oko 4500 godina pre nove ere. Međutim, iako imaju takav oblik, zbog svojih grubih i oštrih površina, debljine zlata koja čini svaku kariku, teško da su mogle biti nošene kao prstenje. U nalazu iz Trakije vrlo slične datacije ima i nekoliko alki od spiralno namotane zlatne žice. Iako je u bronzanom dobu postojalo prstenje takvog oblika u ovom slučaju se najverovatnije radi o ukrasima za kosu koji su opstali u upotrebi sve do kasne antike, što nam dokazuje i nalaz iz Šarkamena u Srbiji.
Sumersko prstenje je sasvim drugačijeg izgleda: i nestručnjak bi pogledavši ga odmah pogodio šta je. Vrlo je jednostavno, trakasto, načinjeno od upletenih žica izrađenih na više načina. Nekima je uz gornju i donju ivicu karike celom njenom dužinom umetnut tanak uložak od lapis-lazulija, koji je smatran vrednijim od zlata. Iako sasvim jednostavno u poređenju sa ostalim primercima sumerskog nakita ovo prstenje imalo je svoj poseban značaj već i stoga što su ga nosile isključivo žene najvišeg ranga. Zašto ga i muškarci nisu nosili ostaje nam samo da nagađamo.
Mesto gde je ovo prstenje nađeno isto tako je vrlo značajno: to je grobnica kraljice Pu-abi iz Ura, o kojoj ću pisati u sledeći put.
Oko 2750 godine pre nove ere počinje taj period razvoja i mnogobrojnih inovacija koje mnogi stručnjaci smatraju začetkom zlatarstva u punom smislu reči. Neki idu toliko daleko da sumerski nakit smatraju prvim modernim nakitom jer sve ono što ga i danas takvim čini oni su prvi izmislili. Fascinantno je da se ono što su postigli na neki čudan način sa takvom lakoćom uklapa u savremenu estetiku čineći da i posle nekoliko milenijuma osetimo divljenje.
U Sumeru su i žene i muškarci nosili nakit; i kao i uvek u istoriji što su bili višeg ranga tim je on bio vredniji. Muškarci su nosili minđuše, duže ogrlice, narukvice na mišicama i oko zgloba šake, pektorale ( ukrase na grudima) i ukrasne trake oko glave. Žene su bile ukrašene ( pored nabrojanog) još i upadljivim ukrasima za glavu u obliku cvetova od zlata, velikim lunulastim minđušama, veoma kratkim ogrlicama uz vrat, vrlo dugačkim ogrlicama, pojasevima, iglama za odeću i - prstenjem.
To prstenje je značajno jer ga mnogi i dalje smatraju najstarijim iako, naravno, postoje i suprotna mišljenja. Po nekima najstarije prstenje nađeno je u Egiptu. Osam karika od zlata, grube izrade sa veoma vidljivim tragovima kovanja i različitog unutrašnjeg obima su iz halkolitskog perioda, oko 4500 godina pre nove ere. Međutim, iako imaju takav oblik, zbog svojih grubih i oštrih površina, debljine zlata koja čini svaku kariku, teško da su mogle biti nošene kao prstenje. U nalazu iz Trakije vrlo slične datacije ima i nekoliko alki od spiralno namotane zlatne žice. Iako je u bronzanom dobu postojalo prstenje takvog oblika u ovom slučaju se najverovatnije radi o ukrasima za kosu koji su opstali u upotrebi sve do kasne antike, što nam dokazuje i nalaz iz Šarkamena u Srbiji.
Sumersko prstenje je sasvim drugačijeg izgleda: i nestručnjak bi pogledavši ga odmah pogodio šta je. Vrlo je jednostavno, trakasto, načinjeno od upletenih žica izrađenih na više načina. Nekima je uz gornju i donju ivicu karike celom njenom dužinom umetnut tanak uložak od lapis-lazulija, koji je smatran vrednijim od zlata. Iako sasvim jednostavno u poređenju sa ostalim primercima sumerskog nakita ovo prstenje imalo je svoj poseban značaj već i stoga što su ga nosile isključivo žene najvišeg ranga. Zašto ga i muškarci nisu nosili ostaje nam samo da nagađamo.
Mesto gde je ovo prstenje nađeno isto tako je vrlo značajno: to je grobnica kraljice Pu-abi iz Ura, o kojoj ću pisati u sledeći put.
Нема коментара:
Постави коментар