Skarabeji prstenje i pečatno prstenje 3

Jedna od tajni dugovečnosti staroegipatske države je da su se zaista velike promene retko dešavale. To se odrazilo i u njenoj umetnosti. Nama laicima ona izgleda skoro ista kroz celo svoje postojanje. Tako je i  oblik prvog pečatnog prstenja ostao nepromenjen vekovima - od nastanka u Srednjem kraljevstvu kroz ceo Drugi međuperiod sve do XVIII dinastije Novog kraljevstva. Za njenog trajanja dogodile su se dve velike promene. Za jednu mnogi znaju. Ko nije čuo za Ehnatona, Nefertiti, Tutankamona? Za drugu znaju samo stručnjaci - nastali su prvi pečatni prstenovi u obliku u kom ih i danas znamo : punoliveni u plemenitom metalu sa graviranim pečatom. Ali da krenemo iz početka - od onog poznatog.
Nefer-Keperu-Re, Nafu Rureja (varijanta iz pisama iz Amarne), Akhenaten, Ahenaten, Akhenaton, Ekhanaton, Ankenaten, Amenofis (grčka variijanta imena Amenhotep) Ehnaton - varijante su imena faraona Amenhotepa IV-tog koji je vladao od 1353-1336 ili 1351-1334 godine pre nove ere. Zabeležen kao pokretač i provoditelj  religijske reforme jedinstvene u celoj istoriji Staroegipatske države i osnivač prve monoteističke religije, malo manje je poznat kao mentor i inspirator nove, isto toliko jedinstvene umetnosti.
Amarna-stil, koji je dobio ime po novoosnovanoj prestonici Akhetaton, po mnogima je najlepši i najznačajniji period staroegipatske umetnosti uopšte. Njeno najpoznatije delo je bista kraljice Nefertiti, koja i danas izaziva iskreno divljenje kod posmatrača iako je od njenog nastanka prošlo više milenijuma.
Zaista je skoro nemoguće u nekoliko rečenica opisati dubinu promena i žestinu otpora koju je izazvao Ehnaton. Pre njega moć faraona se izražavala udruživanjem sa bogom Amonom. To vidimo već i iz njegovog prvobitnog imena : Amenhotep znači Amon je zadovoljan. Sveštenička kasta u Starom Egiptu je bila mnogobrojna i njena moć je porasla u toj meri da je sukob sa faraonskom vlašću postao neizbežan. Faraon Ehnaton je ukinuvši sve stare bogove uveo kult jedinog boga - Atona, boga vidljivog sunčevog diska.
O njegovim motivima, o uticaju te reforme na staroegipatsku istoriju pa i istoriju uopšte itd. još uvek se vode vrlo dinamične rasprave. Jedno je sigurno - njegova reforma je trajala koliko i njegova vladavina. Uništivši posle njegove smrti  sve hramove koje je podigao, izbrisavši njegovo i ime njegova dva naslednika (Smenkare i Tutankamon) iz svih spisa, spomenika i memorije, oni koji su došli posle njega su naizgled pobedili.
 Istorija ipak ima i svoju ironičnu crtu - posle zaborava koji je trajao milenijumima njihova imena su sad poznata, značajna i o njima se govori mnogo više nego o onima koji su pokušali da ih iz izbrišu iz postojanja. Otkrivena 1922 godine grobnica mladog faraona Tutankamona, koja je na sreću izbegla sudbinu mnogih drugih koje su opljačkane, pružila nam je jedinstven uvid u taj period staroegipatske umetnosti. Blago koje je u njoj pronađeno možda je najpoznatije od svih ikad nađenih i u njemu su između ostalih mnogobrojnih predmeta i nakita sačuvani i njegovi pečatni prstenovi.

Skarabeji, prstenje i pečatno prstenje 2

Amulet u obliku skarabeja, koji je služio i kao pečat, ostao je u upotrebi u svom prvobitnom obliku od nastanka u Prvom međuperiodu do Srednjeg kraljevstva, u kom je došlo do vrlo značajne promene - nastalo je prvo pečatno prstenje. Kroz amulet provučena je žica koja je činila  kariku prstena a njeni krajevi su  namotani uz skarabej tako da on ostane učvršćen na jednom mestu. Pošto se mogao okretati na prstenu, strana sa natpisom se lako i praktično mogla koristiti za pečaćenje. Istina jeste da je to bilo lako izvesti i dok su skarabeji bili nošeni u obliku priveska , tako da sam način upotrebe najverovatnije nije jedini razlog nastanka prstenja za pečaćenje. Možda su i estetski ili neki drugi razlozi imali i svoju ulogu u tome.
Stari Egipćani su zaista voleli prstenje i ono je sačuvano u ogromnom broju u vrlo različitim materijalima : od najcenjenijih kao što su srebro (koje je u Starom Egiptu dugo bilo najskupoceniji metal) i zlato do onih jeftinijih od fajansa, bronze a bilo ih je čak i od glazirane keramike. Zahvaljujući tome što ih ima toliko sačuvanih lako je izdvojiti nekoliko vrsta. Najzastupljenije je apotropejsko, amuletsko prstenje sa različitim natpisima i simbolima, posvećenim božanstvima , koji su trebali da donesu i osiguraju blagostanje ili da zaštite nosioca od različitih zala. Izrađivano je od svih vrsta materijala. Među njima su od posebnog značaja primerci od zlata i poludragog kamenja sa polihromnim reljefno izvedenim natpisima, koji svakako spadaju u istoriju nalepšeg nakita.. Vrlo malo je čisto ukrasnog prstenja  izrađenog od plemenitih metala, od poludragog kamenja ili u kombinaciji jednih i drugih, koje ponekad ima na sebi reljefne ukrase u obliku životinja ili ptica. U celini uzevši - gledajući samo prstenje lako je shvatiti koliko veliku ulogu je u životu Starih egipćana imala religija i koliko je bila vellika njihova želja da se zaštite od svakodnevnih životnih zala, kojih ni tada kao ni danas, nije bilo malo. Potreba za ukrašavanjem kao da je manja od potrebe za sigurnošću koju je trebala da obezbedi zazivana božanska zaštita. Ona svakako postoji i nije nimalo mala -to se vidi kad pogledamo koliko je luksuznog nakita : ali kao da je ipak na drugom mestu. To obeležje, to  verovanje koje se manifestuje i  kroz ukrašavanje postaće jedna od karakteristika nakita, kao što ćemo kasnije videti na minojskom prstenju na primer.
Međutim ono što Stari Egipat čini poprilično drugačijim od većine tadašnjih država je veoma razvijena administracija i rigidni kastinski sistem. Potreba za pečaćenjem je iz sfere trgovine prešla u sferu onih koji upravljaju državom - od faraona naniže. Pred kraj XXII dinastije pored imena vladara na pečatima nalazimo i imena članova njihovih porodica, imena sveštenika, činovnika različitog ranga. Zahvaljujući toj činjenici mogli smo da steknemo jasniji uvid u hijerarhiju staroegipatskog društva a mnoga imena koja bi inače pala u zaborav su sačuvana. Tako je pečatno prstenje zauzelo svoje mesto koje će zadržati oko tri milenijuma - do modernih vremena.

Skarabeji, prstenje i pečatno prstenje

Od svog nastanka u Halkolitskom periodu prstenje je bilo ukras i statusni simbol a verovatno su mu pripisivana i apotropejska/zaštitnička svojstva. Nije jednostavno pokušati odrediti kad je ono dobilo i jednu sasvim praktičnu namenu - pečatnu. Pečati imaju svoju dugu istoriju kao i prstenje i u jednom trenutku u prošlosti oni su se spojili u jedno.
Potreba za pečaćenjem nastala je razvojem trgovine kad je ona već dostigla takav obim da je postalo neophodno da se različita roba označi i na neki način osigura, da se imenuje vlasnik/trgovac ili kupac. Prvi pečati bili su cilindričnog oblika i izrađeni od različitih materijala (drvo, kost, pečena glina, rog), no ubrzo su počeli da ih izrađuju i od kamena ( često od steatita), od poludragog kamenja i od metala - da bi mogli dugo trajati. Utiskivanjem u glinu ili vosak dobijan je otisak - pečat. Bili su vrlo rasprostranjeni : nalazimo ih u Starom Egiptu, Mesopotamiji, Siriji i Egeju.
U Starom Egiptu cilidrični pečat zamenjem je skarabejem.
Scarabeus aegyptiorum ili Atenchus sacer je insekt - amblem boga Sunca-stvaraoca : Khepera. Amuleti izrađivani od različitih materijala (vrlo retko samo od metala) u obliku skarabeja na čijem trbuhu je zapisan tekst,u obliku slika i simbola hijeroglifskog pisma, imali su veoma važnu ulogu da zaštite od zla one koji ih poseduju, donesu im blagoslov nekog određenog božanstva, blagostanje ili najčešće sve to zajedno. Izrađivani su veoma dugo. Trajali su kao najzastupljeniji amulet ( a stari Egipćani imali su ih zaista mnogo) sve do kraja XXVI-e dinastije kad skoro sasvim nestaju. Međutim u bronzano doba uticaj Starog Egipta kao velesile u svakom pogledu doprineo je tome da skarabeje nalazimo i u Mikenskoj civilizaciji i na Kipru, ponekad kao import a ponekad kao proizvod lokalnih radionica. Njihova estetska privlačnost i amuletska svojstva održali su ih u upotrebi do oko VI veka pre naše ere - kad su bili u modi u Staroj Grčkoj i Fenikji ali kao sastavni deo prstenja.

Crtice o Starom Egiptu 3

Staroegipatska država trajala je najduže od svih država antičkog sveta. Njom je sveukupno vladala XXXI dinastija faraona a njeni periodi su : Preddinastijski i Ranodinastijski; Staro kraljevstvo; Prvi prelazni period; Srednje kraljevstvo; Drugi prelazni period; Novo kraljevstvo; Treći prelazni period; Kasni period; Period makedonskih kraljeva i Ptolomejske dinastije. Iz te istorije nemoguće je u nekoliko rečenica izdvojiti i opisati značajne događaje. Spomenuću samo nekoliko vladara, čija imena su po nečemu poznata mnogima od nas. Prvi je Netjeri-Khet poznatiji kao Djoser ili Zoser, vladar treće dinastije koji je podigao prvu kamenu takozvanu stepenastu piramidu. Khufu (Keops), Khafre (Kefren), Menkaure (Mykerinus, Mikeren), vladari su četvrte dinastije koji su podigli najpoznatije piramide u Gizi. Iz novog kraljevstva potiču neka nama možda poznatija imena : kraljice Hatšepsut koja je sagradila veličanstvenu grobnicu u dolini kraljeva; Tutmesa III i Ramzesa II koji su najveći osvajači i vladari u staroegipatskoj istoriji; Ehnaton i njegova žena Nefertiti čija imena nas asociraju na najlepši period egipatske umetnosti takozvani Amarna period ( ime je dobio po tadašnjoj prestonici) i na prvu monoteietičku religiju : kult sunčevog diska boga Atena - a grobnica faraona Tutankamona je možda najpoznatija na svetu.
Mesto gde je sahranjena većina faraona je malo pre pomenuta Dolina kraljeva. Ukopane, mnogobrojne i oslikane odaje osnova su tih prebogato opremljenih grobnica koje su trebale biti njihovo poslednje i večno prebivalište. Nažalost, ni vešto skriveni ulazi, lažni zidovi i druge mere predostrožnosti, nisu zaustavili pljačkaše pa su mnoge od njih opljačkane, iako su kazne predviđene za to delo bile zaista drakonske u pravom smislu te reči. Pored faraona tu su sahranjivani i njihove žene i potomci, mnogobrojni dostojanstvenici i sveštenici. Zahvaljujući srećnim okolnostima neke koje su ipak promakle gramzivosti pljačkaša pružile su nam uvid u neverovatan luksuz u kom su živeli najbogatiji. Njihov nakit, Tutankamonov je najpoznatiji, i danas nas zadivljuje a u našoj priči o prstenju prvi put se pojavljuje ono što je glavna tema mog interesovanja - pravo pečatno prstenje.

Crtice o Starom Egiptu 2

Kad pomislimo na Stari Egipat prvo što većini od nas padne na pamet su piramide iz Gize. Međutim manje je poznato nekoliko činjenica o piramidama : da ih ima nekoliko desetina, da su građene čak do kraja Stare ere ( u Numibiji, na teritoriji današnjeg Sudana), da neke od ranih nisu ni završene zbog problema u proračunima a da su se neke od njih i rušile ili urušavale. One najveće su slavu stekle još u antici kad su smatrane za svetsko čudo i čak i tad dolazili su da im se dive posetioci sa raznih strana, a njihove zapise (grafiite) na mnogim jezicima i danas možemo videti urezane u kamenju piramida. One su glavni simbol jedne od najbitnijih karakteristika starih Egipćana : njihove vere u zagrobni život. Duša preminulog je morala proći mnoga i velika iskušenja da bi se dokazala dostojnom večnog trajanja ali da bi se ono postiglo i telo je moralo postati večno. Zbog toga je izmišljen komplikovan i dugotrajan proces mumifikacije koji je trajao oko sedamdeset dana a koji su sebi mogle da priušte samo bogate osobe. Ostali su sahranjivani u vrelom egipatskom pesku i zbog specifičnih klimatskih uslova dolazilo je do neke vrste sušenja i prirodne mumifikacije tela koja ipak nije toliko trajna. Važno je imati na umu da su oni život posle smrti nesumnjivo zamišljali kao nastavak ovozemaljskog života - ali bez bolesti, briga i muka; nešto kao raj.
Faraoni su takođe simbol Starog Egipta. Svemoćni, smatrani za živa božanstva već za života a posle smrti su to faktički i postajali, posedovali su celu državu i živote svih svojih podanika. Zauzvrat oni su verovali da zahvaljujući njihovom služenju faraonu  on podiže u svaku zoru sunce na nebo, uslovljava Nil da redovno plavi plodonosnim muljem sva polja, održava ravnotežu svemira bez koje bi sve potonulo u večni haos.
Hramovi mnogobrojnim božanstvima krasili su pejzaž a neki od njih su dograđivanjima u više navrata dostigli ogromne razmere. Sveštenici u njima su, uz pisare koji su imali poseban status, vladali pismom - hijeroglifima.
Egipatski jezik, severno-afroazijatski, blizak je berberskim i semitskim jezicima. On, posle sumerskog, ima najdužu istoriju: zapisivan je od oko 3200 godine pre naše ere do srednjeg veka. Njegove faze su: staroegipatski, srednjeegipatski, kasnoegipatski, demotski i koptski jezik. Zahvaljujući kamenu iz Rozete, zapisanom hijeroglifima, demotskim i grčkim pismom odgonetnuta je tajna tog slikovnog pisma. Mnogobrojni zvanični zapisi i religijski tekstovi - od onih sačuvanih u komorama piramida do onih na zidovima hramova i na papirusima, omogućili su nam da sagledamo istoriju te velike države. 

Periodi i dinastije Starog Egipta

- Pred dinastijski period i rano dinastijski period  oko 3150 - oko 2686 god. pne
Takozvana Nulta dinastija, I i II dinastija
- Staro kraljevstvo 2686 - 2181 god. pne
  III - VI dinastija
- Prvi međuperiod  2181 - 2040 god. pne
  VII - X dinastija
- Srednje kraljevstvo 2040 - 1782 god. pne
   XI - XII dinastija
- Drugi međuperiod  1782 - 1570 god. pne
   XIII - XVII dinastija
-  Novo kraljevstvo  1570 - 1070 god. pne
   XVIII - XX dinastija
-  Treći međuperiod  1069 - 525 god. pne
   XXI - XXVI dinastija
- Kasni period  525 -332 god. pne
   XXVII - XXXI dinastija
- Makedonski kraljevi   332 - 305 god. pne
- Ptolomejska dinastija  305 - 30 god. pne
Napomenuo bih samo nekoliko stvari. Ovde data hronologija datuma je uslovna, to jest mogu se naći i drugačiji podaci koji se malo razlikuju ali to i nije toliko bitno. Kao što se iz priloženog vidi - trideset i jedna faraonska dinastija vladala je Starim Egiptom i do ahemenidskog osvajanja u šestom veku pre nove ere uglavnom su to bili starosedeoci. Aleksandar Veliki je 332 godine pre nove ere osvojio Egipat i započeo helenističku vladavinu čiji kraj je označila Kleopatrina smrt 30 godine pre nove ere.  Pod terminom - Stari Egipat podrazumevamo period od početka pred dinastijskog perioda do kraja trećeg međuperioda.

Crtice o Starom Egiptu

Pored Sumerske i Asirske civilizacije nastalih u Mesopotamiji između Tigra i Eufrata, sledeća koja je ostavila izuzetan trag u ljudskoj istoriji, Egipatska, nastaje isto uz reku - Nil. Kao što su i sami Stari Egipćani smatrali,  mnogi to i danas misle - Egipat je dar Nila. U plodnoj dolini te zaista veličanstvene reke, najduže na svetu, nikla je isto toliko jedinstvena civilizacija čiji uticaj na razvoj onih koje su sledile možda ni danas nije dovoljno cenjen. Staroegipatska istorija traje skoro tri milenijuma i ima nekoliko perioda i međuperioda koji govore o vrlo složenom razvoju i jedinstvenom karakteru te države čije unikatne osobine nisu uspeli da izmene ni osvajači a kao da je odolevala i protoku samog vremena. Egipatske spomenike, skulpture, hramove , slike, pismo - nemoguće je ne prepoznati odmah ili pobrkati sa nečim drugim. Možda nije nikad postojala kultura koja je toliko jedinstvena i prepoznatljiva u svakom svom elementu. Pokušaću da u kratkim crtama iznesem, koliko je to već moguće, osnovne podatke o Starom Egiptu, njegovim stanovnicima i jeziku, o uređenju države, o njegovij neverovatno dugoj istoriji - i zašto je on toliko bitan u priči o istoriji prstenja.

Grobnica kraljice Pu-abi

Grobnica kraljice Pu-abi, ( tokom iskopavanja označena kao  PG800), sahranjene oko polovine III milenijuma pre naše ere, nađena je netaknuta. Iz nje potiče najveća količina nakita ikad nađena u takozvanim Kraljevskim grobovima iz Ura. Samo telo kraljice ležalo je na drvenom ležaju - znamo da je bila visoka oko sto pedeset santimetara i da je imala oko četrdeset godina kad je umrla. Pored nje, u grobnoj komori su počivale još tri osobe a u predgrobnoj komori nađeno je dvadeset šest tela muškaraca i žena.
Nismo još uvek sigurni da li je ona zaista bila kraljica. Uz nju su nađenja tri cilindrična pečata od kamena a na jednom od njih su njeno ime i titula. Problem utvrđivanja njenog zvaničnog položaja leži u činjenici da termin NIN kojim je označena može da znači : velika gospođa - ali i kraljica. Sve se dodatno komplikuje zbog toga što znamo da se  termin NIN često zamenjuje terminom EREŠ koji označava sveštenicu. Ona je najverovatnije i bila sve to : izdanak najvišeg plemstva, žena kralja i sveštenica, jer one su i birane samo među ženama tog položaja.
Pu- abi imala je samo na glavi neverovatno mnoštvo ukrasa. Nekoliko slojeva izvanredno oblikovanog i minuciozno izrađenog nakita za glavu, za koje mi danas imamo samo opisne izraze, krunisano je cvetnim trodimenzionalnim ornamentom od zlata na dva nivoa. Ipak, možda najlepši deo te opreme za glavu je dijadema koju čini traka od tkanine čiju celu površinu prekriva ogroman broj prišivenih perli od lapis-lazulija (koji je bio skuplji od zlata) a na koju su pričvršćene aplikacije od iskucanog zlatnog lima u obliku životinja, drveća, cveća, plodova i lišća. Iako toliko lepa skoro da se uopšte nije ni videla. Možemo pretpostaviti da to mnoštvo ukrasa sastavljeno od toliko nađenih primeraka  čine predmeti koji su najverovatnije  nošeni i pojedinačno, jer ukupna težina nakita nađenog na njoj iznosi 6350 grama.
Pored spektakularnih ukrasa na glavi, pored ogrlica, narukvica, pojasa, minđuša - najveću pažnju privlači takozvani "ogrtač" koji je prekrivao ceo kraljičin torzo. Načinjen je od osamdeset šest nizova perli od raznobojnog poludragog kamenja i zlata, različitih oblika , čiji ukupan broj prelazi hiljadu. Sveukupno, broj perli od raznog materijala koje su su deo kraljičinog nakita je nekoliko hiljada.
Ono što fascinira takođe je to da su i  njene pratilje imale veoma sličan nakit iako skromniji i manje brojan.
Poslednje što ću spomenuti je, naravno, prstenje čiji izgled sam već opisao. Samo kraljica ih je imala deset komada na rukama a nosile su ga i njene pratilje u zagrobni život .Kakav značaj je to prstenje imalo? Iako vredno u materijalnom smislu nije se isticalo među tom količinom drugog nakita. Njegova najveća vrednost je najverovatnije bila u njegovoj simbolici. Na to nam možda ukazuje i činjenica da ga muškarci nisu posedovali.

Koliko nam je za sada poznato, prvo prstenje koje su nosili i žene i muškarci pojavilo se u Starom Egiptu. Pored toga što je ukazivalo na status i imalo simbolično značenje ono je prvi put dobilo i jednu sasvim praktičnu funkciju : postalo je pečatno.

Sumerski nakit

Nakit je postojao, naravno, mnogo pre nego što se sumerska civilizacija pojavila. Ono što je toliko značajno, što njih izdvaja, je njihov doprinos  transformaciji do tada ipak sasvim jednostavnih ukrasa u veličanstven nakit čija umetnička, estetska vrednost i veština izrade i danas zadivljuju.
Oko 2750 godine pre nove ere počinje taj period razvoja i mnogobrojnih inovacija koje mnogi stručnjaci smatraju začetkom zlatarstva u punom smislu reči. Neki idu toliko daleko da sumerski nakit smatraju prvim modernim nakitom jer sve ono što ga i danas takvim čini oni su prvi izmislili. Fascinantno je da se ono što su postigli na neki čudan način  sa takvom lakoćom uklapa u savremenu estetiku čineći da i posle nekoliko milenijuma osetimo divljenje.
U Sumeru su i žene i muškarci nosili nakit; i kao i uvek u istoriji što su bili višeg ranga tim je on bio vredniji. Muškarci su nosili minđuše, duže ogrlice, narukvice na mišicama i oko zgloba šake, pektorale ( ukrase na grudima) i ukrasne trake oko glave. Žene su bile ukrašene ( pored nabrojanog)  još i upadljivim ukrasima za glavu u obliku cvetova od zlata, velikim lunulastim minđušama, veoma kratkim ogrlicama uz vrat, vrlo dugačkim ogrlicama, pojasevima, iglama za odeću i - prstenjem.
To prstenje je značajno jer ga mnogi i dalje smatraju najstarijim iako,  naravno, postoje i suprotna mišljenja. Po nekima  najstarije prstenje nađeno je u Egiptu. Osam karika od zlata, grube izrade sa veoma vidljivim tragovima kovanja i različitog unutrašnjeg obima su iz halkolitskog perioda, oko 4500 godina pre nove ere. Međutim, iako imaju takav oblik, zbog svojih grubih i oštrih površina, debljine zlata koja čini svaku kariku,  teško da su mogle biti nošene kao prstenje. U nalazu iz Trakije vrlo slične datacije ima i  nekoliko alki od spiralno namotane zlatne žice. Iako je u bronzanom dobu postojalo prstenje takvog oblika u ovom slučaju se najverovatnije radi o ukrasima za kosu koji su opstali u upotrebi sve do kasne antike, što nam dokazuje i nalaz iz Šarkamena u Srbiji.
Sumersko prstenje je sasvim drugačijeg izgleda: i nestručnjak bi pogledavši ga odmah pogodio šta je. Vrlo je jednostavno, trakasto,  načinjeno od upletenih žica izrađenih na više načina. Nekima je uz gornju i donju ivicu  karike celom njenom dužinom umetnut tanak uložak od lapis-lazulija, koji je smatran vrednijim od zlata. Iako sasvim jednostavno u poređenju sa ostalim primercima sumerskog nakita ovo prstenje imalo je svoj poseban značaj već i stoga što su ga nosile isključivo žene najvišeg ranga. Zašto ga i muškarci nisu nosili ostaje nam samo da nagađamo.
Mesto gde je ovo prstenje nađeno isto tako je vrlo značajno: to je grobnica kraljice Pu-abi iz Ura, o kojoj ću pisati u sledeći put.

O prstenju Mesopotamija Sumer 2

Doktor Gordon direktor muzeja univerziteta Pensilvanija i tadašnji direktor Britanskog muzeja su 1922 godine izabrali arheologa Leonarda Vulija za vođu istraživanja u Mesopotamiji. Pošto je iste godine Hauard Karter u Dolini kraljeva u Egiptu otkrio netaknutu grobnicu malo poznatog faraona Tutankamona i ovo istraživanje je odmah dospelo u žižu svetske javnosti,  već očarane novinskim izveštajima o toj  grobnici prebogatoj blagom i okružene mistikom dalekog i malo poznatog. I to ne bez razloga.
Vuli je sa dve ujedinjene ekipe, američkom i engleskom, počeo otkopavanja takve veličine i obima koja su danas nezamisliva. U prvih nekoliko sezona iskopavanja, od ukupno dvanaest, bio je fokusiran prvenstveno na javne građevine kao što je  veliki hram- zigurat - tek kasnije je usmerio pažnju na nekropolu koja je dobila ime Kraljevska. Otkriveno je oko dve hiljade grobova koji su datovani između 2600-2100 godine pre nove ere, među njima je i šesnest kraljevskih koji su datovani oko 2500 godine pre nove ere. Nažalost, neki od njih bili su u većoj ili manjoj meri opljačkani već u antici;  uprkos tome - od onog što je pronađeno u ostalim i današnjim posmatračima zastaje dah. Te izuzetno bogate grobnice Vuli je nazvao kraljevskim ne samo zbog količine nakita i predmeta od plemenitih metala već i zbog natpisa na nekima od njih i cilindričnim pečatima.
Onu koja je izazvala, a i danas izaziva, možda najviše pažnje Vuli je nazvao- Velika jama smrti. Dobila je ime ne samo  zbog broja osoba (73) koje su nađene u njoj već i zbog toga što je želeo da napravi razliku između grobnica koje nisu imale grobnu komoru od onih koje su je imale. U Velikoj jami smrti grobna komora nije nikad nađena za razliku od grobnice kraljice Pu-abi, o kojoj ću posebno pisati.
Činjenica koja je izazvala posebno negativnu reakciju javnosti je Vulijeva pretpostavka, kasnije nedvosmisleno naučno potvrđena, da su sve u njoj sahranjene osobe - žrtvovane, da bi bile posmrtna pratnja neke važne ličnosti. Jedna od velikih ironija istorije je da je baš to omogućilo da se otkriju mnoga saznanja o životu Sumerana koja bi nam inače možda ostala nepoznata,  kao i da zahvaljujući tome i danas možemo da se divimo njihovom veličanstvenom nakitu.

O prstenju - Mesopotamija Sumer 1

Prstenje koje sigurno spada u najstarije otkriveno je u sumerskim grobnicama nazvanim kraljevskim, koliko zbog ranga osoba sahranjenih u njima toliko i zbog vrednosti i količine nakita koji je nađen. Samo par godina pre toga, 1922 godine Hauard Karter je otkrio Tutankamonovu grobnicu u Dolini kraljeva u Egiptu. Taj događaj je privukao izuzetnu pažnju svetske javnosti koja je sa velikom znatiželjom pratila i višegodišnja iskopavanja u Sumeru.
Mesopotamija - u prevodu: zemlja između dve reke, Tigra  i Eufrata, kolevka je  ljudske  civilizacije, nastale na njenom južnom delu zvanom Sumer. Tu su nikli neki od najstarijih gradova na svetu koji su postali prvi takozvani gradovi-države. Interesantno je da je sumerski jezik izolovan, različit od svih ostalih u svom okruženju, a o  njegovom poreklu se i dalje vode naučne rasprave u stručnim krugovima.
Sumerska civilizacija nastaje oko 6500 godina pre naše ere a stekla je potpuno samosvojan identitet oko 4000 godina pre naše ere u takozvanom Uruk periodu, nazvanom po gradu Ur smeštenom na obali reke Eufrat. Sumer je činilo najmanje dvanaest gradova-država od kojih su oni poznatiji Ur, Lagaš, Kiš, Nipur, Larsa. Svi gradovi imali su velik hram u svom centru, građevinu od nepečenih cigala najsličniju po obliku stepenastoj piramidi na čijem vrhu je bilo svetilište, koju danas nazivamo zigurat. Sećanje na jedan takav hram ostalo je zabeleženo u izrazu koji i danas koristimo - Vavilonska kula. Gradom državom upravljao je ili kralj, čija titula je glasila- lugal  ili sveštenik, čija titula je bila- ensi.
Cela Mesopotamija predeo je vrlo oskudan u prirodnim bogatstvima - nije bilo tvrdog drveta pogodnog za građu, kamena,  ni plementih ni drugih metala, ni poludragog kamenja. Da bi se gradovi-države mogli razviti i napredovati presudan je bio uvoz svih neophodnih materijala i sirovina. Razgranata trgovačka mreža pokrivala je velik predeo - od Mediterana do Avganistana a osnova njene uspešnosti je prvo, razvijeno i složeno pismo.
Klinasto pismo prvobitno je bilo u obliku piktograma tek kasnije dobilo je oblik u kom ga danas poznajemo. O njemu nam svedoče mnogobrojne pločice od gline, koje su čuvane u najstarijim poznatim arhivima otkrivenim na arheološkim nalazištima, a služile su kao materijal na kom su beleženi prvih ugovori, religijski i drugi tekstovi. Ep o Gilgamešu  najstarije je sačuvano književno delo, koje i posle nekoliko milenijuma ostavlja snažan utisak na čitaoca.

O prstenju 2

Jedan od velikih problema je identifikacija najjednostavnijeg prstenja na arheološkim nalazištima, što nama laicima može da izgleda čudno. Što je još interesantnije vremenski period u kom se taj problem pojavljuje je izuzetno dug. No, treba imati na umu nekoliko činjenica : prstenja takvog oblika (karika, alka) je oduvek bilo u većem broju; često od najjeftinijeg materijala bilo je omiljeno i mnogi su ga kao takvog mogli i smeli sebi priuštiti, a imalo je oblik koji je bio upotrebljiv i u druge svrhe (omiljeni privezak na fibulama u bronzano doba, na primer) te je često kao takvo i korišteno. Tek kad su forme prstenja postale raznorodne, specifične, čineći ih uvek lako i tačno prepoznatljivim taj problem identifikovanja je postao manji ali ne i za ove od najjeftinijeg materijala i najjednostavnijeg oblika. Samo ako je nađeno in situ (to jest na mestu gde je, simbolično, zaustavljeno u vremenu i prostoru) u grobnoj jami i oko mesta gde je bila šaka ili na njoj - možemo za takav nalaz tvrditi da je prsten ; iako je bilo primera da je nošen, da bi se duže i bolje sačuvao, oko vrata na nekoj uzici ili ogrlici.
Najstarije prstenje je najjednostavnijeg oblika - kružnica od pločastog lima ili od kovane žice raznih preseka (vrlo često otvorenih krajeva, tj. nespojenih lemljenjem); od zlata, srebra, bakra, bronze ili gvožđa (koje nije napogodniji materijal zbog jakog i brzog  korodiranja, pa je zaista popularno bilo samo u vreme Rima jer je gvožđe smatrano za metal boga Marsa). Ta činjenica predstavlja problem u određivanju starosti nađenog arheološkog materijala za koji pretpostavljamo da je prstenje. Takvih nalaza ima dovoljno da bi se njihov nastanak mogao smestiti već u početak metalnog doba, no gore spomenute činjenice nas upozoravaju da treba biti vrlo oprezan u donošenju konačnih zaključaka. Prsten od pločastog bakarnog lima nađen je na nalazištu Bele vode u Srbiji i datovan je u šesti ili peti milenijum pre naše ere, ali da li je to bio upotrebni predmet čiju svrhu mi možemo samo da nagađamo ili je zaista nošen na prstu kao ukras - to za sada ne znamo.

O prstenju 1

Od svih vrsta nakita prstenje naizgled ostavlja utisak da je stvoreno poslednje. Kao i za mnoge druge, osnovu za ovu pretpostavku pružaju nam neke činjenice kao i arheološki nalazi i njihova datacija. Jedna od stvari koja može danas zavede, kad pokušavamo da razrešimo određene nedoumice, je to da prstenje nije od početka imalo onu značajnu ulogu koju je steklo kasnije kao i to da ga je bilo malo u poređenju sa ostalim vrstama nakita.
Postoji mnogo nedoumica kako je ono nastalo. Uz minđuše, priveske, aplikacije od zlata koje su prišivane na odeću, trake, pojaseve,  prstenje spada u najmanje i najneupadljivije ukrase. Neki čak smatraju da je ono u stvari mala narukvica za prst, da nije nešto samosvojno, stvoreno za posebnu namenu. Možda takva razmišljanja i nemaju bitan značaj;  važnije je da je, po svemu sudeći, brzo postalo jedna od najraširenijih i najomiljenijih formi nakita. Njegov osnovni, prvobitni oblik je toliko jednostavan da nije ni mogao pružiti mnogo mogućnosti onima koji su ga pravili. Tek razvojem zlatarstva prstenje će dobiti raznovrsne oblike, postaće vrednije i u materijalnom i u estetskom pogledu a njegov simboličan smisao će doći do punog izražaja.

Crtice - O obradi metala 9

Kao završetak crtica o obradi metala ukratko ću navesti samo nekoliko podataka o karakteristikama zlata i srebra. Na izgled oba ova metala imaju mnogo vrlo sličnih osobina; najupadljivije se razlikuju se samo po težini i  boji. Doduše srebro potamni posle nekog vremena na vazduhu pod uticajem sumpor vodonika, ali se taj sloj vrlo lako uklanja. Nije čudno da oba spadaju u kategoriju plemenitih metala ali-njihova različitost je ono što im daje specifičnost, drugačiju upotrebnu i materijalnu vrednost.
Razlikuju se po rudama iz kojih se vade, načinu  eksploatacije i količini proizvedenog metala pa su im i konačne cene vrlo različite.
Zlato je jedan od samo tri postojeća obojena metala (uz bakar i cezijum). Mekano je u elementarnom stanju, temperatura topljenja mu je 1063C /srebra 960C/, velika mu je relativna gustina te je teže o srebra. Na vazduhu je apsolutno stabilno; otporno je na uticaj vode, lužina, većine sonih otopina i pojedinih kiselina. Rastvara se u takozvanoj "carskoj vodici" (aqua regia) koja može biti različitog sastava. Kao čisto lako se haba (kao i srebro) jer je vrlo meko zato se oba legiraju i tako dobijen metal zove se legura. Zlato se najčešće legira sa srebrom ili bakrom, a za specifične potrebe ( na primer zbog boje ili čvrstine) i sa drugim metalima ili sastojcima. Srebro se najčešće legira bakrom i današnja standardna legura je takozvani sterling standard- 925 delova čistog srebra i 75 delova bakra. Zanimljivost je da srebro ima najvišu specifičnu elektičnu provodljivost među svim hemijskim elementima kao i najvišu toplotnu provodljivost među svim metalima. Legure zlata se takođe označavaju brojevima, na primer 585 označava 14-karatno zlato, to jest da legura ima 14 delova zlata i 10 delova drugog metala (čisto zlato ima 24 karata). Zanimljiva i izuzetno korisna osobina zlata je da je veoma rastegljivo- 1 gram zlata može se izvući u žicu dugačku 3 metra; a kovnost mu je toliko velika da se kovanjem ili valjanjem mogu dobiti listići debljine 0,0001mm,  500 puta tanji od ljudske vlasi kose.
Oba ova metala danas imaju neverovatno široku upotrebu u skoro svim poljima ljudske delatnosti.

Crtice - O obradi metala 8

Od kad je počelo da se upotrebljava, zlato je i malo višestruku ulogu i poseban značaj. U ekonomskom kontekstu dobija veliku materijalnu vrednost koja se nikad nije izgubila i traje do današnjeg dana. U socijalnom kontekstu vršilo je presudan uticaj na status i poziciju pojedinaca u hijerarhijskoj strukturi društva. U religiji,  koja je uvek bila u domenu privilegovanih, bilo je odraz uzvišenog i posvećivano je bogovima.  U mađiji je uvek korišteno kao materijal koji poseduje najveću moć. Njegov topao sjaj, otpornost na sve štetne uticaje sredine, trajnost,  vezani su odvajkada uz nešto uzvišeno, nezemaljsko, najbliskije božanskom. Nakit od njega izrađen posedovao je sva ta svojstva pa si ga i posedovali, u pravilu, samo oni na vrhu društvene lestvice.
Koliko je dugo ostalo ukorenjeno takvo mišljenje o zlatu pokazuju nam mnogi primeri iz istorije. Jedan od meni najinteresantnijih je iz starog Rima gde su patriciji i vitezovi vekovima jedini imali pravo da nose zlatno prstenje.
Eto, spomenuo sam prstenje - ono je glavni razlog mog interesovanja za nakit uopšte. Moja fasciniranost njima traje od detinjstva  i o njihovoj istoriji i želim da pišem ali pre toga ću još, u sledećem nastavku, opisati fizičke osobine i svojstva zlata i srebra.

Crtice - O obradi metala 7

Već na samom početku upotrebe, kao što nam pokazuje i primer najstarije sekire od bakra, metali su imali mnogoznačnu ulogu u razvoju  ljudskih zajednica i ulozi pojedinaca u njima. O toj ulozi možemo, kao i o drugim otkrićima i pojavama u toliko dalekoj prošlosti, samo posredno donositi zaključke. Kako se i na koji način  odvijao razvoj društvene hijerarhije, ekonomskih odnosa, odnosa među zajednicama, zaključujemo na osnovu ipak oskudnih materijalnih dokaza. Tek sa razvojem pisma i zahvaljujući činjenici da je ono nastalo možda najviše zbog potrebe da se vodi evidencija o trgovini - o svemu tome ćemo steći jasniju sliku koja će imati sve više detalja kako budemo napredovali u čitanju najstarijih tekstova.
Plemeniti metali su, s pravom to možemo reći, od uvek zauzimali posebno mesto u toj priči, a zlato je u njoj na prvom mestu.

Crtice - O obradi metala 6

Možda je slučajnost da je najstariji tačno datovan predmet od neplemenitog metala sekira od bakra; ona je oblikom vrsta replike kamene ali u drugom materijalu. Možemo biti sigurni da njom nisu obarali drveće ili cepali drva za vatru. Njena upotrebna vrednost je mnogo manja od upotrebne vrednosti iste takve kamene, mnogo tvrđe, trajnije, sa oštricom koju nije lako istupiti.
Sve to nam govori o njenoj pravoj svrsi na više načina. Pošto je oružje- nije je bilo ko mogao posedovati, niti ju je svako mogao sebi priuštiti. Iako od običnog bakra bila je vrlo skupocena. Te činjenice nam govore o statusu onog ko ju je posedovao i o bogatstvu koje je imao. Uz to njena simbolična vrednost, jer je od metala, bila je svakako izuzetna. Na neki način  išla je rame uz rame sa nakitom od zlata. Ne treba smetnuti s uma ni činjenicu da su kovačima (onima koji vade rudu, tope i obrađuju metal) milenijumima bile pripisivane mađijske, nadnaravne sposobnosti. Mirijada je verovanja vezanih uz vatru, kovača i njegove alate, kovačnicu i ono što se u njoj događa.
Kad sve to saberemo, dobijamo sliku vremena u kom je metal još uvek nešto izuzetno, retko, skupoceno u materijalnoj a neprocenjivo u simboličnoj vrednosti. Njegova pojava najavljuje velike promene, rađanje civilizacija a istovremeno, ironično, predskazuje buduće velike sukobe među njima.

Crtice - O obradi metala 5

Tehnika obrade metala bila je vrlo ograničena na samom početku i nedovoljnim znanjem i nepostojanjem specifičnih potrebnih alata. Zlato, srebro, bakar, kalaj mogu se naći u vrlo čistom stanju u prirodi,  obradivi su mehanički i mogu se oblikovati kamenim alatom mnogo tvrđim od njih. Međutim količina samorodnih metala je mala i ograničena. Stoga se postavlja pitanje da li je tehnika izdvajanja metala iz ruda nastala slučajno ili je plod istrajnog pokušavanja? Odgovor na to pitanje je nemoguće dati i potkrepiti ga materijalnim dokazima ali najverovatnije je do tog otkrića od nemerljivog značaja za razvoj ljudskog roda došlo slučajno. Naslagavši oko ognjišta ne običan kamen nego rudu iz koje je od vreline plamena potekao metal, neko ko će zauvek ostati nepoznat postao je nehotice prvi livac u istoriji. Koliko vremena je prošlo od tada do prvih peći za topljenje metala takođe nikada nećemo znati. Prvi dokazi koje možemo tačno datovati su iz šestog i petog milenijuma pre naša ere i menjaju ranije uvrežen stav u arheologiji  da je prvobitno metalurgija nastala na teritoriji današnje Turske, u Anadoliji. Najstariji predmet od bakra (do sad otkriven) je nađen na arheološkom nalazištu Belovode na planini rudnik u Srbiji. To je bakarna sekira napravljena oko 5500 godina pre nove ere. i pripada vinčanskoj kulturi. Pločnik, Rudna glava su uz Belovode najstarija  i najznačajnija nalazišta prvobitne metalurgije na svetu.

Crtice - O obradi metala 4

Bakarno doba; halkolitski period (od grčkog halkos-bakar i lithos-kamen); eneolitski (od latinskog aeneus-bronzan i grčkog lithos-kamen)...Stvaranje i upotrebljavanje tri imena za isti period jedan je od dokaza koliko je teško, skoro nemoguće, potpuno odvojiti jedan deo daleke ljudske prošlosti u kom je došlo do velikog otkrića, od onog koji mu je prethodio; iako nam naša potreba stvaranja jasne i tačne slike o tome to nameće. Međutim ni pojave, koja ta imena na svoj način opisuju,  nisu ni jednoznačne ni kratkororočne već bremenite sadržajem i posledicama. Takva otkrića ( na primer- upotreba vatre ili metala) nisu ni dovodila do dramatične i potpune promene dotadašnjeg načina života u kratkom vremenskom roku. Ona je uvek nastupala postepeno i veoma dugo je trajala. Način proizvodnje hrane, plemenski odnosi, verovanja, nisu se odmah promenili.Prošlo je par milenijuma da bi poljoprivredne alatke od drveta, kosti i kamena u potpunosti zamenile metalne.Kad pogledamo mapu arheoloških nalazišta na kojima su prvo topljene rude i izdvajan metal videćemo da ih ima malo i da velik deo evropskog kontinenta dugo nije znao za njega. Naša slika o prošlosti je fragmentovana, u mnogo čemu uslovljena našom sposobnošću i mogućnošću realnog sagledavanja događaja i pojava koje su još uveliko skrivene tamom prošlih vekova.

Crtice - O obradi metala 3

U drugoj polovini XIX veka priveden je kraju period arheologa amatera, čiji način rada je naneo nenadoknadivu štetu arheologiji (setimo se samo Šlimanovog ogromnog rova usečenog kroz sve postojeće slojeve Troje). Postepeno su  te "lovce na blago" zamenile osobe svesne značaja svakog, pa i naizgled beznačajnog, nalaza i potrebe da se njegovo mesto na nalazištu trajno zabeleži  jer arheologija jeste destruktivna nauka - kad se iskopavanja završe nalazište se više nikad ne može vratiti u prethodno stanje. Tako je tad nastala i potreba da se jasnim i određenim terminima obeleže   slojevi ljudske istorije u kojima su nalaženi arheološki artefakti. Stvaranje tačne i pregledne hronologije nije ni danas lak posao a tad je, zbog nepostojanja arhivskog materijala sa ranih istraživanja, to bio velik izazov. Jedan od onih koji se spremno suočio sa njim je bio i engleski arhaolog Artur Evans. On je primetio da  predmeti od bakra većinom prethode bronzanim i zaključio je da mora da je postojao ceo period pre bronzanog doba koji nazvao po bakru. Tako je nastao termin bakarno doba.

Crtice- O obradi metala 2

Našao sam veoma različite podatke o vremenu početku obrade metala-  raspon se kreće od 11-10 milenijuma pne do 7-6 milenijuma pne. Ta najranija vremenska odrednica iznesena je u vrlo kontroverznom radu tri britanska autora: B. Roberts-a C. Thornton-a i C. Pigott-a, objavljenom u časopisu- Antiquity a review of world archaeology, 2009. godine. Njihova teza je da je obrada metala počela na jednom jedinom mestu sa kog se proširila na ostatak sveta. U usko stručnoj literaturi često ćemo naći različita mišljenja, teze i teorije  (nekad sasvim dobro a nekad vrlo loše argumentovane) koje su ponekad vrlo kontradiktorne međusobno. Stvaranje jedne potpuno dovršene i do kraja zaokružene slike bilo kog perioda ljudskog razvoja i istorije najverovatnije nikad neće biti moguće. Nova otkrića, novi metodi istraživanja, preciznija datacija uvek će menjati naše viđenje, olakšavati sagledavanje činjenica i uvećavati količinu našeg znanja o prošlosti. Pri svemu tome, u nekim naučnim radovima se pored sklonosti ka senzacionalizmu uočava često zaboravljanje i previđanje i najosnovnijih, najlogičnijih činjenica. Po Okamovoj oštrici sudeći ( Ako su svi ostali kriterijumi jednaki, najjednostavnije rešenje je najbolje.) teorija britanskih naučnika svakako nije tačna. Drugim rečima, kada je više konkurentskih teorija jednako u ostalim pogledima, princip (Okamove oštrice) predlaže da se izabere teorija koja uvodi najmanje pretpostavki i uvodi najmanje entiteta.

Crtice - O obradi metala 1

Nije sasvim lako snaći se u stručnoj ( i popularnoj) literaturi koja je obimna a u kojoj postoji velika razlike u mišljenju pa i u hronologiji početka obrade metala. ( U stvari, pitanje hronologije je vrlo kompleksno, ona je ustanovljavana na osnovu vrste i količine nalaza na određenom prostoru i zaista je vrlo različita u raznim područjima, pogotovo ako se obuhvati veliko geografsko područje  na kom danas postoji više savremenih država.) Međutim svi se uglavnom slažu da je obrada metala počela pri kraju mlađeg kamenog doba- neolita. Taj period u kom su ljudi otkrili prvo mogućnost korištenja samorodnih metala (koji se mogu naći u prirodi u svom skoro sasvim čistom stanju) a u kom je još uvek za izradu oruđa i oružja korišten, može se reći, skoro isključivo kamen dobio je vremenom više naziva - Halkolitski je jedan od njih. Ime je pomalo čudna kombinacija grčkih reči halkos- bakar i lithis- kamen. Iako su plemeniti metali zlato i srebro prvi korišteni (zbog svojih osobina- neuništivost i sjaj, koji su tad sigurno imali veliko simboličko značenje) za izradu nakita, prelazni period ljudske istorije dobio je ime po bakru i to ne bez razloga- to je prvi metal korišten za izradu i oruđa i oružja.

Neolit

Sledeća faza razvoja nakita neraskidivo je vezana za razvoj  civilizacije na više načina. Prelazak sa lova i skupljanja plodova i stalnih migracija na uzgoj žitarica, označio je kraj jednog perioda ljudske istorije i početak sedelačkog načina života. Naravno ne postoji jasna granična linija između paleolita i neolita pa ona ne postoji ni u istoriji razvoja nakita. On je bio postepen i može se posredno pratiti kroz usavršavanje tehnika obrade materijala od kojih je izrađivan nakit, koji je postao brojniji i finije je i lepše obrađen. Vrste nakita su uglavnom iste: ogrlice, privesci, narukvice, pojavljuju se i minđuše; međutim sačuvanog materijala ima znatno više. Zahvaljujući tome može se zaključiti da je postojala neka vrsta razmene dobara pa i nakita i da je došlo do širenja kontakata između plemena i kultura na iznenađujuće velikom prostoru. Posledica toga je i širenje tehnika i inovacija i sve veća specijalizacija i stručnost  i u izradi nakita. Sam život postao je lakši zbog efikasnijih alata i razvoja poljoprivrede, brojnost populacije je porasla. Zahvaljujući nakitu možemo da primetimo i pojavu postepenog raslojavanja u društvu. Značaj koji je on imao ogleda se, pored količine sačuvanih primeraka, i u češćem izboru i upotrebi materijala, otpornog i trajnog, kao što je kamen kom se na kraju poslednje faze neolita pridružuju i metali: zlato i srebro.Njihova pojava najavljuje sledeću veliku fazu razvoja civilizacije- doba metala. Privesci-idoli i aplikacije od zlata prvi su metalni nakit  nesumnjivo od izuzetnog značaja. Koliko su bili cenjeni i kakva je simbolika, između ostalog, pripisivana  zlatu i srebru- više naslućujemo nego što zaista znamo. Izuzetno mali broj nalaza na samog početka razvoja metalurgije možda nam svedoči o tome kolika je bila moć i kakav status onih koji su ga tad nosili.